Вук Поздерац Буљубашић Јеремић, Бог га драги поживео, најбоља је и најконкретнија гаранција да ова и оваква жута, клептоманска, досовска опозиција никада више у Србији неће доћи на власт.
Унук титоистичких бандита Шерифа Буљубашића и Хамдије Поздерца, син слобистичког саучесника у пљачки НИС-а Михајла Мишка Јеремића, Вук је, неко би злонамеран рекао, генетски био предодређен за великог лопова и белосветског муљатора. Не разумем се у генетику, али лично сам се уверио да је дотични вероватно најпокваренији човечуљак који се икада домогао важне државне функције у Србији.
Први пут сам га срео као саветника тада тек изабраног председника Србије Бориса Тадића, позвао је нас тројицу уредника на кафу. Он је своју пио из шоље са великим логом НАТО пакта, а нас је покушао да убеди како је врло важно ‘декосовизирати Србију’, односно Србима преко медија што пре објаснити како је Косово заувек и неповратно изгубљено.Састанак је, сећам се као да је јуче било, завршен крајње непријатно пошто му је колега, честити Ђоко Кесић поменуо славно бошњачко порекло. ‘Не разумеш ти, Вуче, нас Србе и наше Косово, ти си ипак Поздерац… ‘, рекао је Ђоко и превремено завршио Вуков брифинг.
Други пут Вук ме је изненада позвао пет-шест година касније, дан после пораза на страначким изборима у ДС. Ручали смо насамо у ресторану у Бирчаниновој, а Јеремић је причао како је Тадић издајица који је продао свету српску земљу Косово (!?!). Кад сам га подсетио на ону шољу са НАТО знаком и његов предлог за ‘медијску декосовизацију Србије’, наљутио се и демонстративно отишао остављајући ме самог за столом са два бифтека и недогорелим томпусом.
Елем, од тог и таквог превртљивог и до коске поквареног човечуљка могло се очекивати да досегне највише висине светског мафијашлука.
Горе наречени Ђоко Кесић сведок ми је – када је Јеремић изабран за председника Генералне скупштине УН, рекао сам му отприлике овако: Овај ће и тамо да направи неко велико срање…
И био сам у праву. Шерифов и Хамдијин унук, Михајлов мали искористио је и функцију ‘председника света’ (тако је волео да се лажно представља) да муља, вара и згрће милионе. Из буџета Србије узео је милионе долара не би ли себи и својој госпођи Наташи поплаћао најскупље апартмане и лимузине по Њујорку, а тамо је радио само за себе и само за своју гузицу.
То је сада сасвим очигледно – Јеремићеви ‘пословни партнери’ из тога времена Патрик Хо и Шеик Гадио ухапшени су у САД, Ји Ђианминг је пао у Кини, а Вуков ‘брат’ Емилио Лозано оптужен је у Мексику. И сви се они терете за прање милиона, давање мита, системску корупцију, и сви су они Вуку Јеремићу, његовом кобајаги институту и његовој шатро агенцији за консалтинг уплаћивали силне паре, до сада је доказано – најмање 5,3 милиона евра!
И? Сад ми сви треба да верујемо да Јеремић нема ништа са прањем пара и корупцијом? Сад смо сви ми ‘ципирипији’, копчамо се на леђима и верујемо да је Вук Јеремић поштен консултант и премудри аналитичар чији савети и анализе вреде милионе долара и евра?!
Немам више места на овом двоступцу, али размислите само шта би се десило да су толики прљави кеш нашли на рачуну Вучића или неког његовог? Да ли би и тада и РТС и огромна већина других медија исто овако ћутали и правили се да се баш ништа није догодило?!
Драган Ј. Вучићевић
Извор: informer.rs
