У последње време, постало је јасно да поједини фактори више не бирају средства у својим покушајима да формирају тзв. “Војводину републику”. Снажни хрватски утицаји, који већ дуже време имају претензије на ову територију, убацују сепаратистичке идеје кроз своје људе међу пољопривредницима и студентима, користећи њихово незадовољство за своје планове. Оно што додатно забрињава је чињеница да се Шиптари, повезани са хрватским обавештајним службама, отворено радују овим активностима, видећи у њима прилику за слабљење Србије и остварење својих дугорочних циљева.
Хрватски шпијуни су већ неколико пута били ухапшени у Србији, што указује да наше безбедносне службе будно прате њихове активности. Међутим, и поред хапшења, чини се да постоје још дубљи и суптилнији начини на које они покушавају да утичу на дестабилизацију наше земље. Примери су пољопривредни протести које предводи Владимир Вишић, човек са блиским везама у Хрватској, али и група СТАВ, коју предводи Мила Пајић, а чији је идеолошки лидер контроверзни професор Динко Грухоњић.
Грухоњић је икона сепаратистичких идеја у Војводини и један од најгласнијих промотера независности тог региона. Није случајно да је овај професор уско повезан са активностима групе СТАВ, која последњих недеља на све начине покушава да изазове хаос у академским круговима Новог Сада. Напади на изборе за студентски парламент и инсценирање инцидената, попут бацања шок-бомби, класична су тактика манипулације која има за циљ да прикаже групу као жртву, а заправо скреће пажњу са њихових дубљих политичких амбиција.
Са друге стране, Вишић, који предводи протесте пољопривредника, у више наврата је био повезан са хрватским фактором, а његова финансијска стабилизација долази након посета Хрватској. Поставља се питање у чијем интересу Вишић заправо ради и зашто покушава да створи сукоб са полицијом, што је признао и у приватним разговорима. Ово нас подсећа на сличне сценарије који су се дешавали у другим деловима света када су протести били искоришћени за дестабилизацију и насилну промену власти.
Све ово указује да постоји озбиљна намера да се преко студената и пољопривредника пробуде старе сепаратистичке идеје и оживи пројекат “Војводине републике”. Хрватска, која и даље не крије своје амбиције према овом региону, преко својих агената у Србији покушава да утиче на младе и незадовољне групе, које би у једном тренутку могле да постану покретачи ширих немира.
Милутин Недељковић / Васељенска