Изјаве које долазе из кабинета пољског председника Анджеја Дуде, говоре да се не исплати имати лоше односе са Русијом, а Варшава не жели да буде жртва антагонизма између Русије и Запада. Она никада неће инсистирати на антагонизму, јер може постати жртва тог антагонизма, што руски експерти не сматрају наговештајем отопљaвања односа.
Експерт Међународног института за хуманитарне и политичке студије Владимир Брутер сматра да нико из пољске администрације не може одговорити на питање шта радити и како побољшати односе са Русијом, иако су свесни штетности оваквих односа.
„После шест година на власти партије ’Право и правда‘ Пољаци су схватили да није добро имати лоше односе са Русијом. Проблем се своди на то што пољско руководство нема формулу за побољшање односа и сматра да целокупно побољшање односа треба да се одвија на рачун Русије, а осим тога подржавају размештање НАТО инфраструктуре и америчких војних јединица у близини руских граница и мисле да то неће допринети погоршању односа, иако одлично знају да хоће“, рекао је Брутер.
Лоши односи са Русијом нису од користи Пољској
Експерти сматрају да су у Пољској свесни да ће даљи притисак и демонизација Русије довести до погоршања односа, што није профитабилно нити погодно за Пољску, јер су САД далеко и никада неће постати важан трговински партнер Пољске. С друге стране пре или касније и руска војна инфраструктура може бити размештена у близини пољских граница, што може представљати озбиљну претњу Варшави.
Свакако не треба заборавити да је Русија један од најважнијих спољнотрговинских партнера Пољске, јер готово 80 одсто руског извоза у Пољску одлази на енергенте. Када је реч о пољском извозу, Русија се налази на петом месту најважнијих трговинских партнера, а Пољска чак није ни међу десет најважнијих партнера Русије.
Ово је и резултат чињенице да Москва преферира сарадњу са земљама које располажу крупним капиталом и могу да инвестирају у руску индустрију, пољопривреду и услуге. Из перспективе руских економских интереса, Пољска спада у трећу групу земаља, где се налазе земље-чланице Заједнице независних држава и бившег Савета за узајамну економску помоћ. Прву и најважнију групу у економском смислу за Русију чине Кина и западне земље, а другу по значају Јапан, Јужна Кореја и Турска.
Виктор Мизин, политиколог и дипломата истиче да се овакве реакције из Пољске не могу тумачити као последица притиска Француске или несигурност због успостављања добре сарадње у области енергетике између Русије и Немачке. Према његовим речима, бескорисно је вршити притисак на Пољску, познајући њен национални карактер. Експерт објашњава да је Пољска прилично активан играч на европској сцени, што је показао и случај са украјинском кризом, када су Пољаци доводили украјинске представнике у Европски парламент и Комисију и вршили притисак на НАТО да размести додатне војне контингенте и базе на Пољској територији.
Негативни ефекти антируских санкција
„Не мислим да је реч о притиску, већ да такве тенденције одавно постоје, јер у економском смислу Пољска, као и ЕУ, сноси негативне ефекте санкција. Антагонизам је стално присутан, а постоји и одређени степен шизофреније, с једне стране да Русију треба обуздавати, а с друге стране схватају да без Русије није могуће ништа урадити и да је неопходан дијалог“, објашњава Мизин.
После увођења санкција од стране ЕУ и руских контрамера, трговинска размена између Пољске и Русије се значајно смањила. Ипак од 2016. године забележен је одређени напредак. Према подацима Руске федералне царинске службе, од јануара до септембра 2018. године трговина између Русије и Пољске је износила 15,8 милијарди долара, при чему је руски извоз био у висини од око 12 милијарди долара, а увоз из Пољске око 3,8 милијарди долара. Ако ове податке упоредимо са оним из 2017. године, можемо закључити да је трговинска размена порасла за 36 процената.
Када је реч о структури Пољског извоза у Русију, основу извоза чине машине и транспортна опрема на које одлази око 38 процената пољског извоза, 20 процената отпада на полуфабриканте, 12 процената на индустријске производе, а свега 10 процената на пољопривредне. Од руских контрамера, највећу штету је имао пољопривредни сектор у Пољској, јер се око 50 процената пољских пољопривредних производа продавало на руском тржишту, док је успешно настављен извоз електричне и транспортне опреме.
Бурна историја
Мизин објашњава да без обзира на важност Русије за Пољску у економском смислу, узајамни односи су сложени пре свега због историјских околности које су преплетале судбине ове две земље. Пољска је прилично подељена земља, с једне стане постоји изузетно антируско расположење, да је некада боље уопште не говорити на руском језику, а с друге стране људи памте и схватају руско-пољске односе и постоји одређени степен захвалности. Према његовим речима, овакве изјаве су само показатељ процеса који се не могу зауставити, јер је и „лош мир бољи од добре свађе“, те да је свакако потребно наћи конструктивна решења и наставити економску сарадњу.
Лена Милојевић
