У праву је цењени колега Жан Кристоф Буисон, уредник француског дневног листа ‘Фигаро’ – није Србија прошле недеље у Паризу ни поражена, ни понижена. Срби и Србија су тамо испод Тријумфалне капије увређени, и то најстрашније. А поражена је и понижена пре свега Француска.
На тој прослави 100. годишњице победе у Великом рату понижено је на десетине хиљада Француза који су заједно са Србима пробијали Солунски фронт и ослобађали Европу. Понижен је Луј Франше д’ Епере, славни маршал Француске и почасни војвода Српске војске који је са великим Петром Бојовићем 1918. ослободио Београд.
Понижен је и генерал Шарл Траније, који је са својом коњицом храбро јуришајући раме уз раме са Србима ослободио Ниш, Скопље, Прокупље, Свилајнац. Понижен је и Иполит Монден, први српски министар војни.
Понижене су читаве генерације Француза васпитаване на херојском савезништву и ‘вечном пријатељству’ са Србијом. Понижен је и највећи Француз модерног доба Шарл де Гол, човек који је Србе описивао као див јунаке Првог светског рата, говорећи да ће ‘слава тог малог, али жилавог народа остати редак пример у европској историји’.
Коначно, понижен је и Франсоа Митеран, који се и у време највеће антисрпске хистерије на целом Западу никада није одрекао пријатељства са српским народом. Митеран је, да се подсетимо, почетком деведесетих говорио да, док је жив, неће дозволити бомбардовање Срба, а у председничком кабинету је, по сведочењу свог шефа дипломатије, плакао када је у Београду црним плаштом прекривен Споменик захвалности Француској на Калемегдану.
Елем, оно што су Емануел Макрон и његови шиптарским нарко-кешом потплаћени сарадници урадили у недељу 11. новембра у Паризу није само увреда Србије и није само понижење Француске. То је и финални доказ тоталног бесмисла модерног света који се сав свео на голи интерес. Нема овде на овој планети више никакве идеје и идеологије, никаквог искреног пријатељства или савезништва.
Нема, нема овде више ничега! Има само транге-франге, само ‘ја теби – ти мени’, само ‘ко набије, тај добије’.
Да није тако, да у овоме што се зове нови светски и нови европски поредак има зрнца правде и било каквог смисла, па онда би било потпуно немогуће да крвави ратни злочинац Хашим Тачи седи на централној трибини одмах иза Макрона, Трампа и Путина. И не би никако могло да се деси да Немци, Хрвати, Бугари, они који су у Великом рату били поражени, испод Тријумфалне капије имају боља места од нас Срба.
Шта кажете? Свеопшти планетарни бесмисао о коме говорим доказује и она фотографија на којој се насмејани Путин рукује са Тачијем? Склон сам да се сложим. Нажалост.
И зато, нема нама до нас.
Драган Ј. Вучићевић
