У недељу Милов ДПС је изгубио изборе у Никшићу, убедљиво 22 наспрам 18 у броју одборничких мандата, четири разлике, то је у фудбалу тежак пораз. Још на свом терену, са „својим судијама“, са домаћим навијачима, са криминигеним бекграундом, „европским тимом“ из Милове радионице послушних, старим специјалцима са компјутерима и „финансијским освајањем“ терена и ништа. Народ је изнад и јачи од свих и Мило то зна, осећа дубину свога неповратног губитка. И као сваки зависник од моћи покушава да свој неизлечиви пад компензује ткз. сликама пројекција, као терапеутским средством. Прва од њих је свакако „величање пораза“ као победе, карактеристична за психологију идеолошког (психопатског) погледа на свет.
Вештина манипулисања је једна од карактеристика таквих типова личности које додељујући комплименте својима ми смо најјачи, ово је наш повратак, честитам на успеху и томе слично настоји да скрене њихов поглед са реалности из стварног света, у којему су они до јуче били на власти, а после завршених избора су је изгубили, а број њихове подршке који је у овом граду уобичајно прелазио и 20 хиљада сада је са свим њиховим старим и новим савезницима испод тога броја. Развијање тог осећаја нереалног оптимизма има за циљ одржавање какве такве компактности посусталог ДПС механизма и личне доминације „власника“, ове странке у том затвореном кругу последњих обожаваоца. Друга пројекција коју Милов ДПС користи након пораза у Никшићу је „добронамерна повученост“, потенцијална „кооперативност“, која је у форми „милостиве дарежљивости“ спремна да „подржи све друге европски орјентисане“ политике у Никшићу.
Због опште цензуре на интернет небу, Националист можете пратити и на следећим мрежама:
Дакле да подржи оне који су је поразили и да њима да своје гласове како би се они сами из ДПС-а некако „пришуњали“ власти без које су навикнути на њу скоро безнадежно изгубљени, и исто тако показали да као „Тројански коњ“ изненаде стварне победнике нудећи им своје достојанство и „образ“ за „главе“ оних од којих се највише плаше. Наивно, читљиво, безизгледно, и лукавство се потрошило у ДПС-у. Свима су постали предвидиви и помало наивни, али не и безопасни по мир у Црној Гори, својим хајкачко-комитским покличима из „шуме“. Ипак ништа тако сликовито не показује пораз Миловог ДПС-а у његовом граду, као овај понизни покушај да као губитници подрже победнике упркос свим „цивилизацијским разликама“ како су сами говорили о њима другима и да им се ставе на „услугу“ и тако сами објаве сопствени пораз по други пут. Прво је то урадио слободни народ Никшића, а сада то ради сам ДПС и Мило, запомажући да буду прихваћени као „сарадници“ оних који су их после 30 година скинули са власти.
Извор: Националист