Рођен у Голубићу поред Kнина (некад СФРЈ, данас Хрватска) где је провео детињство и завршио Основну сколу. Средњу војну техничку школу и војну техничку академију завршио у Загребу. Није му се одлазило из Загреба, по његовим речима, где је провео 9 година. Од 1986. до 1988. стациониран у Ужицу, а од 1988. пресао у Београд.
- Није му пало на памет да брани свој крај, свој завичај и свој народ од 1991.до 1995. Седео је мирно у Београду и све то посматрао. Цак је по сопственим рецима размисљао да побегне из земље у иностранство све до 1995. Јунацки. Потпоруцник Борко Никитовиц из Узицке Позеге који је 5 година касније од њега (1991.) заврсио војну академију у Београду као најбољи у класи, као први у рангу, са просецном оценом 10,0 и као најбољи у свим класама од када постоји ЈНА, није био такав јунак да остане у Београду, усускан и упласен, вец одлази 1991.са гардијском бригадом у Вуковар да брани свој народ и полазе свој зивот за њега.
- После војне техницке академије у Загребу није завршио ниједну војну школу у војном школству СФРЈ, СРЈ или Србије. Није заврсио командно-стабну школу ни генералстабно усавршавање. Завршио је само магистарске студије на Електротехничком факултету Београду. Никада није докторирао. Вечити магистар.
- Никада није командовао оперативним саставом војске, корпусима и армијама. Није командовао ни нижим тактичким, а камоли здруженим тактичким јединицама. Kомандовао је само водом. Вод је најнижа тактичка војна јединица у којој је најчесће 30-сетак војника.
- Формирао је прву канцеларију у министарству Одбране за сарадњу са НАТО, која је прерасла у одељење за сарадњу са НАТО пактом. Показао се као промотер НАТО пакта у Србији, организације која је помогла Хрватској припрему и извођење операције „Олуја“, као и прогон 250.000 Срба из Хрватске.
- Постао генерал 2005. без испуњавања услова за тај чин уз непосредан утицај НАТО пакта, а само годину дана касније 2006. уз непосредан утицај истих постаје начелник генералштаба. Срећом по војску је 2008. смењен, а 2009. пензионисан.
- Од 2010. захваљујући Вуку Јеремићу и његовом предлогу, постављен је за помоћника министра спољних послова (до 2012.).
- Док је био начелник генералштаба војске Србије (2006. до 2008.) летовао на Брионима (Хрватска) уз аминовање хрватске државе. Поседује хрватски пасош.
Ово нису седам смртних грехова, али су греси које он у овом животу не може опрати. И ако сада народ гласа за овог “ шпијуна и кукавицу“, онда фали још само да се појави неки муслиман из Босне, као кандидат за председника Србије, па да лудило буде комплетно.
У близини Kнина (десетак километара удаљено) налази се село Kосово. Ту је и православна црква Света Лазарица а у близини је и Kосово поље и река Kосовчица. Дотичној особи са хрватским пасошем није пало на памет да прстом мрдне за село Kосово из свог завичаја. Зашто би онда бранио најпознатије Kосово, које је ДНK српског народа. НАТО је већ тамо, па би само то још оверио својим потписом (да им га поклања). А Србију би бранио као што је и Kнин бранио.
Адреса аутора позната редакцији