Бити слободан, правдољубив и надасве храбар новинар није лако ни у једном диктаторском режиму, а како то изгледа у Црној Гори која је по тоталитарном медијском мраку међу првима на свету, на својој кожи осећа уредник ИН4С Гојко Раичевић, који упркос најстрашнијем прогону и физичкој тортури ових дана поносно и непоколебљиво стоји на бранику српства и православља.
Да је Црна Гора под влашћу мафијашке хоботнице Мила Ђукановића опасна по слободоумне новинаре који не добијају своја дневна задужења из Миловог кабинета показали су примери Душка Јовановића и Оливере Лакић, а по свему судећи и Ива Пуканића.
Међутим упркос незапамћеном прогону, и опасности по голи живот, Раичевић се као поносни српски витез сврстао на страну јуначке и правдољубиве Црне Горе Марка Миљанова, па као што није поклекао 2015. године када је мучки пребијен од стране Милове полиције, тако и сада храбро стоји у првим редовима праведне борбе за очување светиња и православне вере.
Док се у режији Милове камариле са неподобним новинарима обрачунавало искључиво пуком силом у најогољенијем облику, сада појачани НАТО експертима за хибридно ратовање црногорске власти добијају софистицираније идеје, па се тако против Раичевића, који је недавно по ко зна који пут привођен и притваран од стране црногорске криминалне хоботнице, фабрикују истраге за начине финансирања његових медија и српских удружења, чији је рад несебично помагао. Иако је фабриковање истраге у диктаторском режиму релативно лака ствар Миловим „стручњацима“ и то не иде од руке без помоћи њихових НАТО саветника, који се као својевремено официри Вермахта над злочинима Павелићевих усташа, згражавају над њиховим оригиналним идејама за обрачунавање са слободоумним новинарима.
Али узалуд! Раичевић као достојни наследник највећих српских хероја из најславнијег периода црногорске историје и даље дочекује Милову полицију са осмехом на лицу, јер добро зна да су Бог и правда на његовој страни.
Масовније него икад у дугој историји Црне Горе величанствене литије по свим црногорским градовима указују да нас од краја Милове диктатуре деле недеље, а можда и дани. А у осудом тренутку Раичевић, који већ годинама храбро носи свој крст борбе за правду и истину, и чува Косовски завет наших предака, треба да буде инспирација свим часним и честитим људима да следе његов пример, и да им сва зла овога света, на праведном путу не могу ништа. А историја ће Гојка и његове саборце памтити онако како и заслужују, раме уз раме са Његошем и другим српским великанима, којима ни најстрашније силе њиховог доба нису могле наудити у борби за свој народ, истину и слободу.
