Шта су патријарх Павле и митрополит Амфилохије урадили за наш народ, верујемо да ће се тек јасније схватити кроз године које долазе. Сигурни смо у то да је фотографија коју гледамо, слика на којој ће се ускоро налазити два свеца које смо већ сада уписали златним словима у корице наше вековне историје док је само питање времена када ће се уписати и у списак светитеља Српске Православне Цркве. Невероватно је велика част што смо живели у времену ова два човека код којих смо већ током овоземаљског живота могли да видимо златни ореол изнад главе.
Када је Амфилохије пре равно тридесет година постављен за митрополита црногорско – приморског у млађим генерацијама готово да није било крштених, ко је био Петар Цетињски готово да нико није знао, скоро свака кућа је на зиду имала слику Јосипа Броза, већина манастира и цркава је било урушено, на месту Саборног храма у Подгорици где ће у недељу бити сахрањен је била ледина, док је владавина комуниста трајала увелико већ 45 година, а млади Мило Ђукановић започињао своју узурпаторску каријеру као владар.
Данас када се наш вољени Ђед представио Богу за ових 30 година крштено је преко 300.000 Православних у Црној Гори, пусте улице су украшене највећим литијама које свет памти, Петар Цетињски је постао симбол слободе, док су готово све слике Јосипа Броза замењене Правславним иконама и кандилима, обновљено је и изграђено преко 650 цркава, на месту некадашње подгоричке ледине је изникао један од најлепших храмова у Европи, док је владавина комунистичке партије прекинута на изборима где је Ђед први и последњи пут учествовао.
Оно што је остало иза Ђеда је цела православна Црна Гора, а то је онда и осветљен пут који нам је наш пастир оставио у аманет и којим ћемо се ми и даље кретати до коначне слободе целог српског народа!
