Мимо оних униформисаних у кравату, са подједнако униформисаним речником и наступом, свакако ваља послушати и омиљену категорију у нас – кафанске аналитичаре. Баш пре неки дан, један такав, за шанком, полувесео, вели да мора бити истине у поплави теорија како је древна Троја била баш на територији Србије. Нервозан и непотребно озбиљан, покушах објаснити да је питање да ли је Троја уопште постојала, а и ако јесте, тешко је поверовати њушкама које се наизменично ређају у емисији код Теше са сулудим тврдњама. Међутим, кафански аналитичар остаде доследан својој теорији, дајући притом крунски доказ.
– Да није Троја било овде, не би било толико Тројанаца. Ево, рецимо, Спутњик… – вели господин са широким смешком.
Е, ту се већ поштен човек, притом још и трезан, мора добро замислити. И мора, на основу опипљивих аргумената, утврдити да је изнета теза потпуно тачна – односно, да Спутњик са Русијом има везе колико и „Парови“ са образовним програмом, Сергеј Трифуновић са борбом против наркотика или Ђилас са поштењем.
Помпезно најављивани, као дуго очекивани глас Москве и пандан, рецимо, „Слободној Европи“ или „Н1“, захваљујући уређивачкој политици и персоналним решењима, Спутњик није постао у народу прижељкивана контра наведеним тровачким сервисима, већ их је у антинационалном деловању у појединим сегментима и озбиљно надмашио.
За почетак, Спутњик је у потпуности затворен за све оне који су искрене патриоте, часни родољуби и разумно, у овој подели карата, русофили – на њиховим страницама и у њиховим емисијама, нисте нити ћете видети неког Мишу Вацића, Стефана Стаменковског или било којег од лидера националне идеје на чији се спомен у западним амбасадама диже коса на глави.
Истовремено, Спутњик није показао нарочито интересовање ни према руским, а ни према српским (што му дође на исто) интересима на Балкану, напротив перфидно, скривено и безобразно је радио против њих, практично први најављујући да се оснива војска „Косова“ (без наводника) иако је посреди лажна вест!
Спутњик у свом програму не само да промовише ову квазитерористичку државу и даје простор НАТО агентима, већ веома критички извештава и о Доњецк, односно Луганск Републици, промовишући њене противнике, а патриоте као плаћенике и издајнике.
Ово је, наравно, само делић спорног садржаја око Спутњика, а када би га сецирали, помислили би да џојстик којим се уређује садржај повлаче из НАТО централе директно, премда поједини садржаји делују превише чак и за њих.
Не знамо како на ово гледа и да ли уопште гледа централа у Москви, али знамо да српски национални корпус није и неће бити глуп – то што је Тројанац заогрнут у руску заставу, не значи да и даље није Тројанац. Или ти, како наслов и каже, добро знамо: поред оваквог пријатељског, а заправо окупираног и купљеног Спутњика, непријатељи нам ни не требају!
Микан Кртић
