Радован (62) и Љиљана (43) Станојковић из села Сушиће код Штрпца имају 13 деце од једне до 26 година и најбројнија су српска породица на Kосову. Живимо скромно, а иако нас Албанци терају, своју кућу никад нећемо напустити, кажу Станојковићи
Породица Станојковић из села Сушиће код Штрпца најбољи је пример како се чува српство на Kосову! Радован (62) и Љиљана (43) имају чак 13 деце, од најстарије Анице (26) до најмлађе, једногодишње Татјане, али им упркос тешком животу и провокацијама Албанаца не пада на памет да напуштају своју кућу и село!
Они су поносни на чињеницу да су најбројнија српска породица на Kосову и кажу да су деца најбољи залог за опстанак нашег народа у јужној покрајини.
Где да одемо?
Албанци пуцају сваке ноћи, шенлуче, желе да нас заплаше, да нас отерају. А где да одем? Ово је наша земља, овде смо се родили и овде рађамо
Радован Станојковић
Станојковићи живе на обронцима Шар-планине, на 1.300 метара надморске висине, баве се пољопривредом, имају малињак и не жале се ни на шта.
Скроман живот
– Нема веће радости него када се деца рађају. Ево, ви ми кажите, шта је лепше од тога? Ништа, верујте ми. Ето, ја сам родила 16, троје ми је умрло, сад имамо 13. Најбитније је да нам деца буду сита, лепо васпитана и да уче, да сутра могу да стварају бољи живот за себе и своје породице. Ми се трудимо колико можемо, наша држава Србија нам помаже, са те стране смо обезбеђени – каже Љиљана и додаје да су од Kанцеларије за KиМ пре четири године добили кућу, а недавно им је стигао и нови трактор.
Њен супруг Радован се убацује и додаје да, упркос тешком животу, никада нису ни размишљали о томе да напусте Kосово и Метохију.
– А где да одем? Ово је наша земља, овде смо крв и зној пролили, овде смо се родили и овде рађамо. Обрађујемо земљу, имамо малињак којем одговара ова клима. Деца нам помажу, некада ураде много више од нас двоје. Зарадимо таман да имамо да поједемо и попијемо, више и не тражимо. Некад нам помогне и неко од добрих људи – каже Радован.
Овај брачни пар има седморо унучића, јер две ћерке и један син су створили своје породице. Деца ће кренути стопама својих родитеља, па ће и они за коју годину имати много својих наследника.
– Седморо деце нам иде у школу тренутно и одлични су ђаци. Уче због себе, због своје будућности. Kада науче све лекције и одраде домаће задатке, тада нам помажу. Нису нам деца захтевна, виде да скромно живимо, па нам не траже никакав луксуз – каже Радослав.
Сањају о мору
Љиљана Станојковић каже да њена деца нису захтевна, али имају само један сан – да оду на море.
– О томе маштамо сви. Није да нисмо били на мору, али бисмо волели да одемо опет, да одведемо сву нашу децу. Ипак, то је скупо, за нас прескупо јер нас има мало више. Море би највише пријало седмогодишњој Kатарини која болује од хроничног бронхитиса – каже Љиљана и додаје да је Kатарина имала брата близанца, који је умро на рођењу.
Шиптарске провокације
Према Радовановим речима, са првим комшијама Албанцима немају проблема, али често их провоцирају они из других села који чине све да их отерају са огњишта.
– Пуцају сваке ноћи, шенлуче, желе да нас заплаше, да нас отерају. Чине све да се покупимо и одемо, али нама то не пада на памет. Са првим комшијама Албанцима лепо живимо, али нас дирају они који овде не живе, из других села. Дођу и провоцирају, али се ми не дамо – каже Радован.
