Иако је прошло готово 30 година од краја Хладног рата, активности америчких обавештајних служби на територији Русије не јењавају, већ напротив — јачају.
Kада је прошле зиме у обраћању нацији председник Владимир Путин најавио да Москва прави ново оружје, укључио се црвени аларм на Западу, а последица тога био је пораст активности страних агентура на територији Русије.
Дестабилизација друштва, раскол или откривање тајних информација о руском војном потенцијалу, само су неки од циљева америчких обавештајних служби у Русији.
Последњи случај који је забележен у медијима догодио се средином октобра ове године, када су тројица високих официра америчке обавештајне службе покушали да се инфилтрирају на строго заштићена подручја Северодвинска и Неноске, где се налазе завод „Севмаш“, највећа фабрика за одржавање и ремонт нуклеарних подморница, и тајни полигони за обуку руских подморница. Овде је приступ забрањен не само странцима, већ и руским грађанима који не поседују посебне дозволе.
Иако су официри више личили на руске сељаке, током провере докумената на железничкој линији Ненокса—Северодвинск утврђено је да је реч о сарадницима америчке амбасаде, капетану прве класе Вилијаму Витситу Kертису, аташеу Амбасаде Џефрију Ентонију Ариолу и војном аташеу Д. С. Дану.
Амбасада САД у Москви тврди да су њени сарадници легално боравили у Архангелској области, те да је о томе било обавештено и руско Министарство спољних послова, као и Министарство одбране. Руски званичници истичу да је боравак америчких представника био дозвољен у Архангелској области, али не и на месту где су легитимисани.
Информације о наоружању више немају употребну вредност
Иако прибављање информација о војном потенцијалу Русије делује као логичан циљ страних служби, далеко од тога да је примаран и једини.
Дмитриј Јефимов, члан стручног савета Московске градске комисије за безбедност и бивши виши официр ФСБ-а, сматра да информације о наоружању данас немају употребну вредност. Према његовим речима, код наоружања је све већ јасно, оно је више инструмент обуздавања, који у руском случају не дозвољава Американцима да пређу црвену линију.
„Њихов главни циљ је стварање хаоса на територији Русије. У свакој руској републици они делују по линији сепаратизма. Њихов главни задатак је подела Русије, баш као што се то десило и са Југославијом“, рекао је Јефимов.
Јефимов истиче да, када је реч о борби против тероризма, постоји заједничка сарадња између руских и других тајних служби и да ту нема принципијелног неслагања. Он додаје да су мета обавештајних служби и разне базе података које се у Русији са великом опрезношћу чувају.
Такође, има и случајева када стране банке у сарадњи са обавештајни мрежама покушавају да дођу до потребних информација и пронађу путеве за пробијање на руско тржиште.
Желе да врате Русију у доба Јељцина
Пре неколико година, Владимир Путин је потписао закон који забрањује страним банкама да отварају филијале у Русији. Оне могу да раде преко својих ћерки-фирми или представништава. Разлог за то је немогућност руских органа да надзиру филијале страних банака, јер оне у том случају не потпадају под руску јурисдикцију.
Пуковник спољне обавештајне службе Русије, историчар и писац Михаил Љубимов, истиче да би амерички естаблишмент, а и Европа, желели да врате Русију у доба Јељцина и околности у којима би председник Русије био приморан да изговори: „Нека Бог чува Америку“, баш као што је то учинио Јељцин у говору пред америчким конгресом.
„Њихов основни циљ је да изазову националну конфузију и распад Заједнице независних држава (ЗНД). Они то подржавају. Kод нас постоји опозиција која често и не скрива тесне везе са САД, а неки медији су отворено проамерички настројени. Ми смо демократска држава, тако да они имају великих могућности да раде против нас“, рекао је Љубимов за Спутњик.
Да би спречиле негативан ефекат деловања страних агената, руске обавештајне службе користе различите методе, од формирања тајних јединица до коришћења посебних софистицираних уређаја за праћење. Смисао ових дејстава је превенција, а експерти тврде да руским специјалним службама „ни мува не може да пролети“.
