„Иако осуђен од оба суда на смрт и лишен милости круне ја умирем невин у убеђењу да је моја смрт била потребна Србији из више разлога. Из овог мог убеђења потиче и моја душевна мирноћа,а са којом очекујем свој последњи час.
Нека Србија буде срећна и нека се испуни наш свети завет уједињења целог Српства па ћу ја и после своје смрти бити блажен и срећан, a бол који осећам што ћу од српске пушке погинути биће ми драг и мио у уверењу да је та пушка уперена у моје груди ради добро Србије и српског народа, коме сам ја био посветио цео свој живот.
Живела Велика Србија!“
Пуковник Драгутин Димитријевић Апис.
