Не мали број Црногораца који живе у Србији или готово сви они који се изјашњавају као Срби црногорског порекла, били су искрено потресени смрћу Момира Булатовића.
Потресени и истовремено понижени начином на који је испраћен тај честити Црногорац и некадашњи председник Савезне владе СРЈ. Сматрамо то последњим чином издаје, последњом срамотом, а надамо се и последњим чином самоуништења некрунисаног краља Црне Горе.
Мило Ђукановић је имао прилику да покаже да је у њему онаквоме остала бар трунка чојства, по коме се неретко спомиње иста та његова Црна Гора, али је и ту прилику пропустио. Пропустио је прилику да се издигне изнад свог ега и дозволи да се држава Црна Гора на достојанствен начин опрости од свог првог председника, а његовог првог саборца из неких давних времена.
Забрана комеморације у државним институцијама, бедни телеграм саучешћа где није пропустио да између редова спочита како је у важним животним ситуацијама био коректан према покојном Момиру и потпуна медијска блокада поводом комеморације и сахране су доказ ништавила и моралног посрнућа ове људске громаде која се представља председником Црне Горе.
Да не причамо колико се нагађало у јавности да ли ће се Мило Ђукановић појавити као честити Црногорац и изјавити саучешће породици и испратити до гробног места онога који га је створио. Онога који му је показао пут верујући да ће следити пут правде и истине, пут којим је Момир желео и хтео корачати.
Али… Није Мило толико храбар да би дошао на комеморацију ономе којег је издао, а који једини за ту исту издају никада није био спреман. Нечовеку није лако отићи на помен, човеку који је то стварно био у свим животним ситуацијама и искушењима. Није Милу лако опростити Момирову љубав према Србији као што Момир никада није заборавио Милову понизност према НАТО пакту који је извршио агресију на тада нашу заједницку државу.
Зна Мило да није знао само Момир колико је и како актуелни председник Црне Горе наплатио своју љубав према онима од чијих смо бомби гинули. Зна Мило да је данас у Србији добродошао само на Н1 телевизију за разлику од покојног Момира који је био свуда радо виђен и прихваћен.
Сви ми знамо да су Рама, Зајев и Харадинај данас већи Милови пријатељи од председника Србије Александра Вучића, а зна и свеколики народ због чега је то тако. Све што је против Србије то је Милу драго и мило. Требали су се црногорци на време дозвати памети па када су видели како си издао Момира да очекују да ћеш издати и Србију и не само опростити већ и стати уз раме онима који су нас разарали својим бомбама за време НАТО агресије.
Мала је Црна Гора колики си ти издајник Ђукановићу.Посто си све покрао и поотимао сада су ти остале још само српске светиње да их присвојиш. Али твој закон на земљи не важи на небесима Мило Ђукановићу.
Не можеш отети веру онима који верују без обзира на зидине и квадрате који те једино и занимају цео живот. Мислио си да можеш седети у Подгорици и дрмати Београдом преко својих криминално-тајкунскох савезника и сабораца. Али си се прешао. Они успешни Црногорци који данас живе и раде у Србији више те мрзе од било кога.
Довео си их у ситуацију да се због тебе стиде своје Црне Горе такве какву си је направио задњих двадесет и кусур година. Не рачунај више на њихову подршку, а од многих је никада ниси ни имао. Знају и цене шта је та иста Србија урадила за њих и за стотине хиљада студената које је одшколовала и запослила.
Неки су и данас на важним државним позицијама али недодирљиви за твоје изасланике и кербере који покушавају да допру до њих. Онакав какав си ти био јуце према мртвом Момиру такви це бити и они према теби зивоме.И знаш да ти чак ни Црна Гора то неће опростити.Као сто је дух Гаврила Принципа лутао Бецким двором и плашио господу тако ће и Момиров дух бити вечита чежња поштене и слободне Црне Горе.
И само да знаш да смо одавно добровољно дописали своја имена иза имена Матије Бећковића и осталих којима си забранио улазак у Црну Гору.
Не долазимо и нећемо јер је боље сачувати успомену на родну груду него доћи у земљу по којој нас је због тебе срамота ходати.
Е. Е.
