Свега три дана пре изрицања пресуде коју је чекао у притвору, Гаврило Принцип написао је писмо својим родитељима, у ком је подсетио колико му је жао због судбине свог народа коју је изазвао атентатом на Аустроугарског престолонаследника Франца Фердинанда, Видовдана 1914. године.
У тренутку писања последње поруке оцу и мајци, Европа, а и Србија увелико су биле у рату. Под великим налетом била је наша држава, коју је немилосрдно напала велика аустријска војска, а Принцип је очајавао због свог потеза.
Његово писмо преносимо у оригиналном издању:
Драги Родитељи,
Прије свега Вас молим да ми опростите на великој несрећи и жалости, коју сам Вама нанио. Ја сам иначе здрав, но то не значи ништа, да ли сам болестан или мртав – то ми је потпуно ради мене, свеједно – но мени је једино жао Вас и цијелога народа, због несреће која га је снашла. Мени и мојим несрећним друговима већ је расправа свршена, а у четвртак ће нам се прогласити осуда.
Kаква ће бити не знам, али бих најволио да ме на смрт осуде.
Не могу Вам писати о својим душевним мукама, но то Вам и не треба знати. Kако сам рекао – опростите ми и помирите се са тим да мене више нема, а ја Вас волим и љубим изнад свега срца и душе. Гледајте на сваки начин да Никицу школујете.
Више ништа, него безброј пољубаца Вама и свима које познам. Много Вас воли и поштује Ваш син,
Гаврило
Аутентичност самог писма никада није доказана, објављена је само једном у сарајевској Вечерњој пошти, те се не може са сигурношћу тврдити да је то заиста Принципових руку дело, за разлику од песме коју је урезао у зид ћелије.
Гаврило је од последица туберкулозе преминуо 28. априла четири године касније, не дочекавши крај Првог светског рата и победу свог народа. Остаје питање како би и сам Принцип реаговао на новоформирану Kраљевину Југославију, пошто је био опијен идејом уједињења српског народа.