Пре три дана срушена је црква у Братунцу која је саграђена на месту где је пре нешто више од једног века постојала кула у којој су мучени и убијани локални Срби. Фата Орловић на чију иницијативу је и покренут поступак који се окончао налогом за рушење Православне светиње то приликом је изјавила: „Хвала Богу коначно могу да попијем кафу у својој авлији.“ Након те кафе је рано јутрос хоспитализована, али то је нека друга прича.
Због опште цензуре на интернет небу, Националист можете пратити и на следећим мрежама:
Оно што највише вређа су заправо речи домаћих, слободно можемо рећи, издајника и „душебрижника“ који су у медијима ових дана били и најгласнији у пружању подршке несретне старице у овом гнусном чину. Њихов најзнажнији „аргумент“ за ово монструозно саучешништво је питање: „А шта би ви радили да је саграђена џамија на вашој земљи?“ Е па драга господо, ми већ радимо. Радимо то да поштујемо светиње на нашој земљи коме год да су те светиње подигнуте. Радимо исто оно што су наши преци радили вековима иза нас. Наши су се радовали док су градили, а ваши док су рушили. Зато никада нисмо и никада нећемо бити исти. Зато су све ове џамије које ћемо набројати остале нетакнуте и остаће нетакнуте:
– Џамија подигнута у селу Ноћајевићи код Ступара на имању Владе Ђерића.
– Џамија у Крижевцима на имању Љубомира Дивљановића.
– Џамија у Раковици на земљишту Моме Деспића.
– Џамија у Мостару у Врапчићима на имању Анђелка Лозе.
– Џамија краља Фахда изграђена у Неџарићима
– Џамија изграђена у Мојмилу у Сарајеву,
– Џамија у насељу Здена у Санском Мосту,
– Џамија у Кључу где је иначе одузета црквена имовина и преко пута садашње цркве саграђена џамија.
Још 2008. године његово преосвештенство епископ зворничко-тузлански господин Василије званично се огласио да СПЦ и Срби не траже и неће тражити уклањање ниједног верског објекта и да су понудили решење за измештање храма у Коњевић Пољу, као и да се нада да ће се исто бити урађено и са џамијама на српској земљи. Том приликом је позвао да се без ширења тензија пронађе мирно решење на обострану корист. Данас, Православни храм у Коњевић пољу је срушен до темеља – док са српске стране ниједна џамија није такнута.