Сада су већи изгледи да ће НАТО допринети уништавању међународне безбедности него ли њеном јачању, јер гура Русију ка ауторитарности и повећава вероватноћу избијања нуклеарног рата, оценио је The National Interest.
Реномирани амерички лист наводи да је пандемија довољан разлог да се светски лидер договоре о прерасподели расхода на уштрб војних.
У том контексту наглашава и да треба довести у питање издатке за НАТО чије амбиције надувавају углавном Сједињене Државе.
The National Interest указује да се свет умногоме променио – да више нема ни СССР, ни Варшавског уговора и Берлинског зида – а су Сједињене Државе и даље у Европи, док се НАТО проширио супротно обећањима која је Запад био дао Совјетском Савез.
„Све ово, истиче амерички лист, као основно намећепитање: да ли НАТО данас јача ниво безбедности у целом свету или га заправо смањује?“
Даље у тексту наводи 10 најбољих разлога због којих НАТО пакт више није потребан.
Први: ни један од три разлога за формирање НАТО више није актуелан. Истовремено, Запад је одбацио руски предлог за закључивање континенталног споразума о безбедности који би важио од Даблина до Владивостока, а са њим би Москва постала нови елемент безбедносне архитектуре од које би светска заједница имала користи“.
Други: наводна „руска претња“, због које би САД требало да остану у Европи, такође не може оправдати постојање НАТО јер је величина економије ЕУ пре Брегзита била 18,8 трилиона долара, а 16,6 трилиона после њега, док је руска економија тешка само 1,6 трилиона долара. И ово је доказ да је Европа и сама способна да се одбрани од Русије.
Трећи: хладни рат представљао екстремни ризик за цео свет, а тренутна се ситуација само погоршала због нестабилности понашања недржавних играча, попут терористичких група. Те претње се могу отклањати заједно са Русијом.
Четврти: САД су једина чланица НАТО која је прибегла члану 5 („напад на једног је напад на све“), а то се догодило након 11. септембра 2001., када се тероризам показао као прави непријатељ. Русија је пружала непроцењиву обавештајну помоћ и подршку у борби против тероризма у Авганистану.
Пети: потенцијални противник (НАТО) је сада на руским границама, због чега Москва постаје „склонија ауторитаризму, а њена демократија слаби.
Шести: у војним операцијама НАТО у Србији под председником Клинтоном и Либији под председником Обамом, као и у 20-годишњем рату у Авганистану, који су покренуле и спровеле САД, није било „руског фактора“.
Седми: највећа претња човечанству је „нуклеарни холокауст који виси над свима попут Дамокловог мача“, а НАТО има базе у 29 земаља, од којих се многе граниче са Русијом, па се човечанство суочава са ризиком нуклеарног рата.
Осми: Сједињене Државе троше готово 30 одсто свог буџета на војску, па потреба за непријатељима, чак и имагинарним, никада неће нестати. Американци имају право да поставе питање зашто су потребни тако велики трошкови, поготово што здравствени систем САД у време пандемије није добио адекватно финансирање и још је у стању деорганизације. Мања потрошња за НАТО ослободила би потребна средства.
Девети: НАТО снаге користе се једнострано. За активирање пакта није потребно одобрење Конгреса САД нитии међународне заједнице. Међутим, Америци је потребна јака дипломатија, а не сирови војни алат попут НАТО.
Десети: ратне игре близу граница Русије и кршење споразума о контроли наоружања представљају претњу која може да уништи све, док је цео свет фокусиран на неухватљивог и невидљивог непријатеља.
The National Interest закључује: „Са временом ће се неизбежно појавити и други глобални проблеми са којима ће земље морати да се суочавају заједно. Међутим, 70-годишњи НАТО није средство за њихово решавање. Време је да се одмакнемо од те завесе конфронтације и формирамо глобални приступ безбедности који ће се бавити тренутним и будућим претњама“.
