Српској јавности треба рећи једну велику истину, а то је да што се тиче Косова и Метохије не постоји ни промил могућности да се пронађе одрживо решење, а да се са тим решењем не сагласе апсолутно сви глобални играчи заинтересовани за Балкан. Сваки парцијални приступ је прављење рачуна без крчмара и увод у још већи проблем.
Русија и Кина су апсолутно на становишту поштовања Резолуције 1244 и њихов мотив је јасан, поштовањем Резолуције 1244 ове две сталне чланице Савета безбедности у суштини штите светски поредак успостављен после слома нацизма. Немачка је изнела свој став да је против етничке поделе Косова и Метохије и да подржава да тзв. Република Косово добије пуну државност кроз пријем у УН. Став Немачке је у највећој мери и став бирократије ЕУ, без обзира што одлазећи европски комесари (попут Хана и Могеринијеве) желе да себи обезбеде неко намештење па покушавају да у циљу личног маркетинга наметну некакво решење. Велика Британија је такође у неколико наврата иступала против етничких прекрајања граница, а посебно против повезивања статуса Косова и Метохије и Републике Српске. И на крају, САД су до скоро били апсолутно против било каквог другог решења, осим онога по коме тзв. Република Косово добија столицу у УН и то у оним границама у којима их је САД признао, а тек од скора са неких адреса из ове државе се може чути став да би и они били за поделу, али само под условом да се то третира као изоловани случај, што опет значи да се исти модел не би могао применити на Републику Српску, али и неке друге територије пре свега у бившем СССР-у.
Свему овоме треба додати и то да се ове године у новембру одржавају избори за Конгрес у САД, а наредне године у мају су избори за Европски парламент. И једни и други избори ће у великој мери трасирати будуће политике САД и ЕУ по многим питањима, па и по питању Косова и Метохије. После новембарских избора ћемо знати да ли Доналд Трамп има подршку и самим тим механизме да спроводи политику. Са друге стране, након избора за Европски парламент ћемо видети колики ће утицај имати партије суверенистичког блока (Национално окупљање из Француске, Лига из Италије и др.) јер све те партије које су у експанзији у односу на нас Србе имају драстично благонаклонији став у односу на сада доминантне из којих долазе и Фредерика Могерини и остали европски функционери.
Речју, Србија сада мора да инсистира на томе да само апсолутна сагласност доминантних светских играча долази у обзир по питању коначног статуса КиМ. Инсистирањем на овом принципијелном ставу у суштини се омогућује да на снази буде једини међународно признати документ, а то је Резолуција 1244. На овој по нас Србе најсигурнијој платформи треба проћи кроз турбуленције које се очекују у овој и наредној години. До тада треба унутар националног корпуса у земљи затворити отворене сукобе и постићи народно јединство по питању Косова и Метохије. Најављени ванредни Сабор Српске православне цркве би могао бити иницијална каписла тог потребног унутрашњег договора, а да ли ће то и бити у овом моменту највише зависи од власти. Ми Слободари смо велики заговарачи потребе новог унутрашњег договора и стога за разлику од многих колега из опозиције ми не призивамо обрачун Цркве и Државе већ напротив, активно радимо на јачању народног јединства јер видимо огромну шансу да се одбране витални национални интереси, а то може само уз договор.
Мирослав Паровић, Народни слободарски покрет
Извор: Недељник АФЕРА, 29.08.2018.
