Српкиња са Косова и Метохије Сузана Лекић већ 21 годину не може да оде на подујевско православно гробље и свом покојном оцу Милутину запали свећу.
Избегли Срби из Подујева више пута покушавали су да оду на задушнице али су их Албанци увек спречавали.
Познат је и злочин када су Албанци 2001. године код Подујева дигли у ваздух аутобус Ниш експреса и тада је погинуло дванаест Срба који су пошли на гробље.
Сузана у исповести за Информер каже да је размишљала о томе да остатке свог оца пребаци на север КИМ или у централну Србију али да је одустала од те идеје јер зна да душа њеног оца тада не би била мирна.
Сузана је годинама живела у Крушевцу и радила је као комерцијалиста. На КИМ се вратила пре три годне и од тада живи у северној Митровици.
- Оца смо сахранили поред цркве Светог Илије у Подујеву, то је она богомоља са које је Албанац порушио крст, тај снимак је обишао цео свет. Више од две деценије нико од чланова моје породице није успео да дође до тог гробља, да тати запалимо свећу. Гробље на којем почива мој тата је запуштено, демолирано, многи споменици су порушени, то сам видела на неким снимцима. Друго српско гробље је преорано, Албанци су повадили кости и побацали их ко зна где – прича Сузана и брише сузе са лица и додаје да у Подујеву више нема ниједног Србина.
Она каже да је имала прилику да види извештај војника из Чешке, који су тада контролисали територију Подујева, у којем се детаљно описује шта су све Албанци чинили над српским становништвом, православним гробљима, црквом…
- У том извештају се наводи да су Албанци откопавали српске гробове и да су вадили кости и бацали их на непознатим локацијама. Ко зна у каквом је стању гроб мог оца, не смем ни да замислим.
-
Чула сам да су Албанци скидали мермерне плоче са српских гробова и да су њима поплочавали своја дворишта – каже Сузана Лекић и додаје да су Албанци чинили све само да сатру трагове некадашњег постојања Срба у Подујеву.
Милутин Лекић, Сузанин отац, био је веома цењен човек у Подујеву и широј околини. Деценијама је радио у инспекцији, једно време био је и директор Центра за социјални рад а пре него се пензионисао био је начелник Одељења за урбанизам.
- Помагао је свима, увек је поштовао закон. Никада није делио људе по националности или вероисповести. Зато су га сви волели, из свих крајева су људи дошли на његову сахрану, а ја ево више од две деценије на гроб не могу да му одем – каже Сузана.
Милутин је имао шесторицу браће и четири сестре и сви су одавно отишли са Косова и Метохије, само је он остао са својом породицом.
- Много је волео КИМ, зато смо одустали од идеје да његове остатке пребацимо на друго место – рекла је Сузана и додала да би имала још много тога да исприча али да ће неке ствари задржати само за себе и своје срце.
Отета земља
Сузанина мајка је Подујево напустила 1999. године јер се плашила за своју безбедност. Ноћу су јој Албанци лупали на вратима, плашили је и застрашивали. Имање од дванаест хектара и стан су остали незаштићени.
- Чула сам да је нашу земљу узурпирао неки Албанац. Имам папире да све то припада мојој породици. То је отета земља – каже Сузана.
Лажна тровања деце
Сузана каже да су Албанци пре рата измишљали лажне афере како би оптужили Србе у Подујеву да су монструми који трују децу.
-Видела сам две албанске девојчице које су ишле улицом и смејале се. Наишао је човек са камером, нешто им рекао, а оне су почеле да се држе за стомак, да кукају и да се пресавијају, глумећи болове и грчеве. Наводно су отроване. Одмах после тога се појавио тај снимак на телевизији – каже Сузана.
А. Грбовић
