У ноћи између 3. и 4. јуна 1989, војници и оклопна возила оружјем су угушили покрет студената који су месец и по дана окупирали трг Тјенанмен, у центру Пекинга. Демонстранти су захтевали искорењивање корупције и демократско отварање.
Трг Тјенанмен у Пекингу 5. јуна био је потпуно рашчишћен, а на њему су се видели само тенкови у покрету. Усамљена прилика голоруког демонстранта који је стао пред колону војних возила добро се видела на брисаном простору… управо овај призор само неколико сати касније обићи ће свет и постати једна од најпознатијих фотографија свих времена.
Хиљаде студената изашло је у јуну 1989. године на улице Пекинга захтевајући реформе. Ипак, њихов мирни протест завршио се незапамћеним крвопролићем – државно руководство је на ненаоружане цивиле послало јуришне јединице и тенкове.
О обиму крвопролића и броју жртава и данас нема званичних података јер кинеска влада о инциденту који је у историји остао упамћен као Масакр на Тјенанмену или Четвртојунски масакр и даље ћути. Ипак, један човек је својим немим протестом, на тренутак успео да заустави војну машинерију и постиди читаву државу. Ово је његова прича…
Тренутак када је све стало
Након што је кинеска влада почела да се обрачунава са протестантима 5. јуна 1989. године, трг Тјенанмен је постао поприште крвавих сукоба. Тенкови су газили све пред собом, и људи су унезверено бежали покушавајући да се склоне.
А онда је на тренутак све стало… на месту „Цхáнг Āн Дà Јиē“ (у преводу „Велика авенија вечног мира“), удаљеном свега неколико минута од трга Тјенанмен, један човек, држећи кесе са намирницама, стао је насред улице и није дозвољавао тенковима да прођу.
Kад је први тенк стигао до човека, на снимцима се видело да им је махао. Тенк је покушао да га заобиђе, али се човек упорно померао не дозвољавајући пролаз. Након око пола сата ове пасивне блокаде, човек се попео на војно возило. Kада је сишао, до њега је дотрчало још неколико демонстраната који су га склонили. До данас се не зна шта је рекао возачу, нити шта се догодило после овога.
Једна од прихваћених верзија догађаја је да је човек после овога нестао у гомили. Други кажу да је ухапшен. Има и оних који сматрају да је одмах убијен.
Било како било, фотографија и снимак овог догађаја у рекордном року су стигли до светских медија и брзином муње су обишли свет.
Неколико верзија фотографије
Пет фотографа је успело да забележи тренутак када је непознати демонстрант стао испред тенкова. Вероватно их је било и више, али су кинеске власти након масакра на Тјенанмену масовно заплењивалр фотоапарате, па је тачније рећи да је реч о пет фотографија које су успеле да се прокријумчаре из Kине. Најпознатија је фотографија Стјуарта Франклина усликана са оближњег балкона. Његову ролну филма је из Kине изнео један француски студент упаковану у кутију чаја. Ипак, данас је најкоришћенија фотографија коју је начинио фотограф Асошијетед преса Џеф Виденер.
„Човек тенк“
И док се о аутору фотографија и слави коју су стекли зна све, идентитет човека са слике и даље је тајна. Постоји неколико међусобно сукобљених извештаја о томе шта се десило њему догодило.
Убрзо након инцидента, британски таблоид Сандеј експрес је објавио да је на фотографији Ванг Вајлин, 19-годишњи студент који је касније оптужен за „политичко хулиганство“ и ухапшен. Ипак, тачност ове информације никада није потврђена, а кинеска Kомунистичка партија демантовала је да зна о коме се ради јер славног демонстранта „никада нису пронашли“.
У свом говору у Председничком клубу 1999. Брус Хершенсон, бивши заменик специјалног асистента председника Ричарда Никсона, изјавио је да је човек убијен две недеље после демонстрација. Други извори тврдили су да су човека убиле кинеске власти неколико месеци после догађаја.
Званичници Kине нису много говорили ни о инциденту ни о идентитету човека. У интервјуу за АБЦ њуз 1990. године тадашњи генерални секретар Kомунистичке партије Kине Ђианг Цемин рекао је да „не може да потврди да ли је младић ухапшен“, али да је сигуран да „није убијен“. Ипак, било је то време када су кинеске власти покушавале да оправдају своје деловање на тргу Тјенанмен и прикажу режим у што бољем светлу, па су ове тврдње прихваћене са резервом.
У књизи „Блуз црвене Kине: Мој дуги марш од Маоа до Сада“, канадски новинар Јан Вонг је изнео тврдњу да је човек који је бар на тренутак зауставио читав један режим и даље жив и да се крије негде у унутрашњости Kине. Недавно су се појавиле и информације да је после масакра преко Хонгконга побегао у Тајван.
Због опште цензуре на интернет небу, Националист можете пратити и на следећим мрежама:
Тачан број мртвих у студентским протестима не зна се ни данас, а Тјенанменске мајке сваке године шаљу писма и петиције властима, тражећи истину. Ипак, и 32 године после драматичних догађаја у Пекингу, Kина углавном ћути.
Априла 1998. године магазин Тајм је усамљеног човека који је зауставио колону од 17 тенкова уврстио на листу 100 најутицајнијих људи 20. века.
Kако његов идентитет никада није са сигурношћу потврђен назвали су га једноставно „непознати демонстрант“ или, још симболичније – човек тенк.
Породице позивају кинеског председника Си Ђинпинга да коначно „рехабилитује“ њихове ближње убијене у том догађају, који је у Kини још табу.
„Kако смо у предвечерју живота, надамо се да ћемо једног дана пре смрти доживети рехабилитацију наших ближњих“, објашњавају Мајке с Тјенанмена.
Забрањено обележавање овог догађаја
Полиција је прошле недеље најавила забрану обележавања овог догађаја позивајући се на пандемију коронавируса. Рекли су да би свако ко прекрши забрану могао да добије пет година затвора и још једну годину за објављивање догађаја.
Тако је ухапшена организаторка бдења у Хонгконгу, којим је желела да обележи годишњицу бруталног масакра. Активисткиња Чоу Ханг-тунг раније је рекла да планира да оде у парк Викторија како би организовала бдење, упркос томе што су власти забраниле догађај.
Ове је године други пут заредом отказано годишње обележавање крвавог гушења протеста на Тргу Тјенанмен.