Иван Ивица Бек постао је широј јавности познат кроз остварење Драгана Бјелогрлића „Монтевидео, Бог те видео“.

Најбољи стрелац репрезентације Краљевине Југославије на Светском првенству у Уругвају 1930. године, на коме је наш национални тим остварио највећи успех у историји освајањем трећег места, имао је буран и трагичан живот.

Иако је био најплаћенији играч свог доба умро је у највећој беди. По избијању Другог светског рата као официр у француском Покрету отпора остао је упамћен по херојској акцији. На основу тога снимљен је култни холивудски мегахит „У орловском гнезду“ у коме су главне улоге тумачили Ричард Бартон и Клинт Иствуд.

Породица Ивана Бека је за време Аустроугарске живела у Вршцу. Деда Лудвиг је био пореклом судетски Немац. Његов старији син Вили је оженио Чехињу Марту, а као стручњак за ватрено оружје живот га је прво одвео у Крагујевац, а затим у Београд. На Чубури, где су се населили, 29. октобра 1909. године је рођен син Иван, кога је брижна мајка увек звала Ивица.

Иако немачко-чешког порекла, у породици Бек се искључиво говорио српски језик и била је развијена велика љубав према отаџбини Србији. Отац Вили је трагично завршио живот приликом пробоја на Кајмакчалану као надзорник-поручник топовске батерије у војсци Краљевине Србије.

Иван је већ 1925. године, са свега 16 година, постао члан првог тима БСК-а, једног од најбољих клубова у тадашњој земљи. Одиграо је за „плаве“ 50 утакмица и постигао 51 гол. Међутим, није му се дало да оствари значајнију фудбалску каријеру у земљи. Због неузвраћене љубави једне Шапчанке 1928. године је отишао у Француску, где је показао велики фудбалски таленат. Свом првом клубу је 1930. године донео куп Француске постигавши два гола у финалу. Са истим клубом је четири године касније био првак и још једном освојио куп ове земље.

Уочи првог Светског првенства 1930. године Жил Риме, председник ФИФА, свом пријатељу др Михаилу Андрејевићу обратио се речима: „Знам да вам је тешко да саставите тим за првенство. Покупите овог вашег Немца, он је најбољи професионалац кога гледам у Француској.“

Ивица Бек је за репрезентацију Краљевине Југославије одиграо тек седам утакмица, али је постигао пет голова и оставио дубок траг. Остало је записано да је био најбољи стрелац репрезентације на првом Светском првенству за три гола.

Убрзо је његову фудбалску каријеру, уосталом као и многе друге, прекинуо почетак Другог светског рата. Авантуриста по природи одмах се прикључио француском Покрету отпора. Тачније, био је један од организатора. Постао је командант једног одреда и истакао се у многобројним акцијама.

Његово херојство приликом освајања тврђаве Систерон у француским Алпима 21. јула 1944. године је ушло у легенду. Систерон су Немци током рата претворили у затвор, а Бек и његови саборци су успели да је освоје и ослободе велики број заробљеника.

Много година касније, 1968., по том догађају је снимљен холивудски мегахит „У орловском гнезду“ (Wхере Еаглес Даре) са легендама филма Ричардом Бартоном и Клинтом Иствудом у главним улогама. Одликован је највишим француским орденом Легије части.

После рата Ивица Бек се посветио тренерској каријери, али није имао превише успеха. Селио се од места до места. Пред крај живота је на обали мора отворио бистро „Тобџија“. Пошто му је пропао угоститељски посао постао је лучни радник, а затим продавац на пијачној тезги.

Преминуо је 2. уна 1963. у 54. години од срчаног удара, и то насред улице у месташцу Сет. Сахрањен је на локалном гробљу Ле Пи у Сету и дуго је био заборављен у домовини, све док га захваљујући Драгану Бјелогрлићу и „Монтевидеу“ нису упознале млађе генерације.

Извор: kurir.rs

ПОВЕЗАНЕ ОБЈАВЕВИШЕ ОД АУТОРА