Позивамо Тужилаштво: Приведите правди највеће злочинце против српског народа!
Србија, земља великог, поносног народа са дугом и богатом историјом, показала је нешто што мало која земља може – невероватну толеранцију, чак и према онима који је систематски унижавају, оптужују и руше њене темеље.
И то је, парадоксално, и наша снага и наша слабост. Ми смо најдемократскије друштво на свету, јер у било којој другој земљи новинари и активисти који износе мишљења попут Соње Бисерко, Наташе Кандић, Весне Пешић, Соње Лихт, Маринике Тепић и сличних, не би били ни близу микрофона. У многим друштвима, чак и оним које свет назива демократским, њихова имена би се везивала за термин “издаја,” а њихова дела била би стављена под лупу закона.
Текстови и ставови које ова група људи износи, нису само израз њиховог мишљења. То су провокације које погађају у срце једног народа који је доживео бомбардовање, економске санкције, отимање Косова и Метохије, Српске Крајине, и читав низ понижења на међународној сцени. Док је читав свет био окренут против нас, они су, уместо да штите интересе Србије, сипали со на ране свог народа. Да ли је могуће замислити да у било којој другој земљи такви људи не само да буду заштићени већ и да добијају простора да утичу на јавно мњење?
Ово није демократија. Ово је злоупотреба слободе да би се подрили темељи земље која их је створила и која, упркос свему, није затворила врата њиховој речи. Али ко ће одговарати за штету коју су нанели? Њихове речи и дела директно су доприносиле да свет гледа на Србију као на земљу злочинаца, док су нам деца гинула, породице страдале, а народ остајао без наде.
Ко су те особе и за кога раде?
Они себе називају активистима за људска права. Али за чија права они раде? Када је било најпотребније подићи глас за српске жртве у Јасеновцу, на Косову и Метохији, у Крајини, где су били они? Ћутали су. Али када је требало Србију представити као земљу злочинаца, као “геноцидан народ,” били су први у реду. Не зато што су веровали у правду, већ зато што су за то били добро плаћени.
Наташа Кандић је одавно позната по својим “доказима” против Србије, које је користила да храни иностране наративе, уз финансијску подршку страних фондова. Соња Бисерко је, с друге стране, постала својеврсни симбол оних који су увек на страни туђег, али никада на страни свог народа. Свој рад и активности темеље на грантовима и уплатама страних амбасада, које имају јасне политичке циљеве – дестабилизацију Србије.
Ове особе нису само индивидуе са другачијим мишљењем. Оне су активно доприносиле рушењу угледа Србије на светској сцени, водећи кампање под туђим диктатом, а у корист својих финансијских покровитеља. Њихове изјаве и извештаји, плаћени страним новцем, коришћени су као аргументи против нас у Хашком трибуналу и на другим међународним форумима.
Оне су, без икакве дилеме, радиле против интереса своје земље – за новац и под страним утицајем. И за то мора постојати одговорност. Време је да се утврди ко их финансира и каква је цена коју је српски народ платио за њихове “активности.”
Подсетимо се како су креирали слику о Србији током деведесетих, када су отворено стајали на страни оних који су нас бомбардовали. Како су подржавали санкције које су уништавале наш народ. Како су у свет слали поруке које су служиле као оправдање за сваку акцију против нас. Они нису бранили људска права. Они су издавали свој народ.
Будућност припада друштвима која поштују себе
Гледајући на пример многих земаља, јасно је да друштва која имају јак национални карактер и јасне црвене линије напредују. У Француској, Немачкој или Русији, овакве особе не би имале простора да утичу на јавни живот. У неким другим земљама, као што су Турска или Кина, њихови поступци би довели до најтежих санкција. Али у Србији, њихов глас је гласан и даље, без обзира на све штете које су нанео.
Ово није позив на насиље, већ позив на правду. Ко ће их позвати на одговорност? Зашто се никада не питају како су њихови поступци утицали на животе милиона Срба? Ако је правда заиста слепа, онда је време да се и њихови поступци ставе под исту лупу као и оних које су они оптуживали.
Позивамо Тужилаштво: Приведите правди највеће злочинце против српског народа!
Позивамо тужилаштво и надлежне органе да коначно реагују! Деценијама гледамо како ове особе, финансиране од страних амбасада и фондова, својим деловањем руше углед Србије и подривају њене темеље. Њихове акције нису престале – оне се настављају са све већом дрскошћу и самоувереношћу. Док наш народ трпи последице, они уживају у заштити и финансијској подршци из иностранства. Овакво деловање више није само питање слободе говора – то је директан удар на државу, народ и националне интересе. Тражимо да тужилаштво отвори истраге и утврди све околности њиховог рада, као и да их приведе правди за штету коју су нанели и коју настављају да наносе Србији. Време је да се стане на пут оваквој дрскости!
СПИСАК:
1.Наташа Кандић (Фонд за хуманитарно право)
2.Соња Лихт (Фонд за политичку изузетност)
3.Соња Бисерко (Хелсиншки одбор за људска права)
4.Весна Пешић (Политичарка и активисткиња за људска права)
5.Јелена Милић (Центар за евроатлантске студије)
6.Латинка Перовић (Историчарка и политичка аналитичарка)
7.Дубравка Стојановић (Историчарка, професорка)
8.Бојана Селаковић (Грађанске иницијативе)
9.Мариника Тепић (Политичарка, опозициона активисткиња)
10.Јово Бакић (Социолог и универзитетски професор)
11.Теофил Панчић (Новинар и публициста)
12.Софија Тодоровић (Активисткиња, Иницијатива младих за људска права)
13.Динко Грухоњић (Новинар и активиста)
14.Аида Ћоровић (Активисткиња за људска права)
15.Владимир Арсенијевић (Писац и културни активиста)
16.Слободан Георгијев (Новинар, БИРН Србија)
17.Сабина Фојо (Активисткиња за људска права)
18.Маја Стојановић (Грађанске иницијативе)
19.Невена Петрушић (Правница, активисткиња за људска права)
20.Катарина Голубовић (ЈУКОМ – Комитет правника за људска права)
21.Мила Турајлић (Филмска редитељка)
22.Иван Чоловић (Културолог и издавач)
23.Јелена Весић (Историчарка уметности)
24.Зоран Живковић (Политичар и бивши премијер Србије)
25.Оља Бећковић (Новинарка и водитељка)
26.Снежана Чонградин (Новинарка, Данас)
27.Марко Видојковић (Писац и колумниста)
28.Ана Лалић (Новинарка, Нова.рс)
29.Борко Стефановић (Политичар и опозициони лидер)
30.Борис Тадић (Бивши председник Србије)
31.Саша Јанковић (Бивши заштитник грађана)
32.Драган Ђилас (Политичар и опозициони лидер)
33.Марко Бастаћ (Бивши председник општине Стари Град, политичар)
34.Татјана Лазаревић (Новинарка, КоССев)
35.Тамара Скрозза (Новинарка и медијска аналитичарка)
36.Мирјана Карановић (Глумица и активисткиња)
37.Срђа Поповић (Канвас – Активиста за ненасилне промене)
38.Иван Вејвода (Политички аналитичар и интелектуалац)
39.Јанко Веселиновић (Политичар и активистa)
40.Чедомир Јовановић (Политичар, Либерално-демократска партија)
41.Горан Милетић (Активиста за људска права)
42.Дејан Илић (Публициста и уредник)
43.Ненад Чанак (Политичар, Лига социјалдемократа Војводине)
Овај списак није ни близу потпун али је само почетак од кога би требало кренути…
Суд правде за највеће злочинце
Прави злочинци у овој земљи нису они који су бранили свој народ у најтежим тренуцима, попут Ратка Младића, Радована Караџића и бројних других српских генерала који су једностраном правдом завршили на стубу срама. Прави злочинци су они који су радили на томе да нас униште изнутра. Они који су својим делима дали снагу онима који су нас бомбардовали, сатанизовали и унижавали. Србија мора имати снаге да позове на одговорност оне који су је издали, не због освете, већ због правде и будућности.
Док то не урадимо, не можемо рећи да смо се истински изборили за себе. Србија заслужује правду. А правду заслужује и њен народ.