Владимир Путин је 7. јануара 2019. године потписао указ о додељивању ордена Александра Невског председнику Србије Александру Вучићу „за велики лични допринос развоју свестране сарадње са Руском Федерацијом“. Ова вест је изазвала бурне и опречне реакције у српским медијима, друштвеним мрежама и експертским круговима, и те страсти се не смирују ево већ неколико дана.
Портал Russia Beyond одлучио је да пружи детаљне информације о овом ордену, његовом историјату и његовим носиоцима.
Ко је Александар Невски?
Пре Петра Великог систем државног ордења у Русији није постојао. Први руски орден је основан 1698. године и он је носио име светог апостола Андреја Првозваног, заштитника земље.
Орден светог Александра Невског је био трећи по реду у систему државних награда Руске империје. Увела га је 1725. године Катарина Прва, супруга Петра, у част светог Александра Невског, руског кнеза који је живео у 13. веку. Невски је владао у веома тешко време, када је Русија са једне стране била под притиском Шведске и немачких витезова Ливонског реда, који су покушавали да јој наметну католицизам, између осталог и војним методама, и са друге стране под притиском Златне хорде која је у то доба кренула у тријумфално освајање већине руских кнежевина и под чијом влашћу су те кнежевине биле у наредних 250 година. Надимак „Невски“ кнез Александар је добио после битке против Швеђана на реци Неви 15. јула 1240. године, мада је однео и много других победа. Званично гледиште руске науке и народна свест кажу да је Александар Невски био велики владар и војсковођа, бранилац отаџбине коју су раздирали непријатељи. Црква га је канонизовала 1547. године, за владавине Ивана Грозног, мада је као светитељ поштован још од 1280-их.
Носиоци ордена светог Александра Невског у Руској империји
Првобитно је сам Петар Велики дошао на идеју да оснује овај орден као награду за ратне заслуге, али када је већ после цареве смрти његова супруга основала орден, он је додељиван и цивилима, па чак и странцима. Међу њима су први били пољски краљ Август II и дански краљ Фредерик IV – њих је наградила лично Катарина I.
У доба царске Русије овај орден је добило око 3.000 људи, а међу њима су били и чувени Срби: краљ Милан Обреновић (награђен за време Александра III), краљ Александар Карађорђевић и министар спољних послова Србије Никола Пашић (обојица за време цара Николаја II).
Крајем 18. века император Павел I је утврдио тачан опис ордена: крст покривен рубиновим емајлом (иако се према моди 1860-их понекад користио и црни емајл), са зрацима који се при крају разилазе, двоглавим орловима међу њима, а у центру ордена је Александар Невски на коњу. Орден се носио са траком црвене боје, сребрном звездом са монограмом Александра Невског под круном на белом пољу и речима „За допринос и Отаџбину“.
Орден светог Александра Невског је постојао све до револуције 1917, када је укинут заједно са целом руском монархијом.
Совјетски орден Александра Невског
Орден Александра невског је 29. јула 1942, за време Другог светског рата, поново установљен као војна награда СССР-а (и тај статус је имао до 1991. године), мада му је назив био нешто измењен – уклоњена је реч „свети“, што је било и логично у држави која је званично одбацивала религију.
Орден Александра Невског додељиван је командантима и командирима Црвене армије који су у борбама за отаџбину показали личну храброст, одважност и смелост, и чије вешто командовање је резултирало успешним дејствима њихових јединица (награду су добијали команданти дивизија, бригада, пукова и батаљона, и командири чета и водова).
Совјетски орден се по изгледу разликовао од свог претходника из доба царске Русије. Била је то рељефна петокрака звезда, покривена црвеним емајлом, у чијој позадини је приказана правилна десетокрака фигура са зрацима који се разилазе. У центру ордена је на својеврсном штиту приказан рељефни профил Александра Невског, а испод њега су срп и чекић као симболи СССР-а. Поред горњег крака звезде су две старинске секире.
После распада Совјетског Савеза 1992. године орден је задржан у систему државних награда Руске Федерације, али без статута и описа, тако да једно време није додељиван. Тек 2010. године му је утврђен статут и опис, тако да је поново уведен у државни систем награда РФ. По изгледу је близак ордену светог Александра Невског из царског периода.
Носиоци ордена у савременој Русији
Овај орден је један од 16 ордена Руске Федерације (с тим што поједини међу њима могу бити различитог реда).
У данашње време се уручује као општа државна награда. Добијају га пре свега грађани РФ који су дали велики лични допринос државним пословима у области јачања међународног ауторитета Русије, науке, културе, економије, образовања, уметности, медицине и друштвене делатности. Особе у државној служби морају имати најмање 20 година стажа да би могле добити овај орден.
Носиоци ордена могу бити и страни држављани – угледни политички и друштвени посленици, и они га добијају за заслуге у развоју свестране сарадње са Руском Федерацијом и садејство у њеном социјално-економском развоју.
Александар Вучић је 237. носилац ордена Александра Невског према објављеним указима, и први је у 2019. години. Ранијих година су између осталих овај орден добили патријарх Кирил (2011), прва жена космонаут Валентина Терешкова (2013), генерал Јунус-Бек Јевкуров који је командовао операцијом на аеродрому Слатина (2013), дугогодишњи лидер руских комуниста Генадиј Зјуганов (2014), Јевгениј Примаков, бивши премијер РФ који је 1999. године изнад Атлантика одустао од лета у САД и наредио да се авион врати у Москву (2014), председник Белорусије Александар Лукашенко (2015), оснивач и руководилац Либерално-демократске партије Русије Владимир Жириновски (2015), председник Казахстана Нурсултан Назарбајев (2015), председник Таџикистана Емомали Рахмон (2017), председник Туркменије Гурбангули Бердимухамедов (2017), селектор руске фудбалске репрезентације Станислав Черчесов (2018), бивши селектор руске хокејашке репрезентације и држављанин Немачке Олег Знарок (2018), редитељ филмова „Девета чета“ и „Сила привлачности“ Фјодор Бондарчук (2018) и редитељ филмова „Курир“, „Цареубица“ и „Бели тигар“ Карен Шахназаров (2018).
Према необјављеним указима награђено је још 78 људи. Међу њима су у различито време орден добили бивши руководилац компаније РЖД Владимир Јакуњин, крупни бизнисмени Виктор Вексељберг, Олег Дерипаска и Алишер Усманов, политичари и државни службеници Дмитриј Рогозин, Сергеј Степашин, Сергеј Шојгу, Алексеј Милер, Јуриј Борисов, Виталиј Чуркин, Игор Конашенков и др.
Александар Вучић је заиста први Србин и први представник региона бивше Југославије коме је додељен орден Александра Невског савремене Руске Федерације. Информација која се интензивно пласирала у друштвеним мрежама и појединим српским медијима да је пре Вучића орден Александра Невског тобоже добио бизнисмен Богољуб Карић не одговара истини. Нетачне су и гласине у друштвеним мрежама да је такав орден тобоже добио бивши председник СФРЈ и Хрватске Стипе Месић.
