У Хагу би сутра пред тужилаштвом Специјалног суда за злочине тзв. ОВК требало да почне саслушање бивших припадника те војне формације, а саговорници Тањуга из Београда и Приштине се надају да смо корак ближе сазнавању истине о злочинима на Косову, али истичу да ће тек подизање првих оптужница показати у ком смеру ће се тај процес кретати.
У Хаг је у четвртак отпутовало седморо бивших припадника ОВК, а како медији наводе, то је тек почетак списка на којем је још педесетак имена.
Да је специјални суд вероватно последња прилика да се одговорни за изузетно бруталне злочине ОВК буду процесуирани и кажњени, сматра председник скупштинског Одбора за Косово и Метохију Милован Дрецун.
– Једно од највећих достигнућа процеса око специјализованих судских већа ће бити то што ће се сазнати истина о бруталној кампањи убистава, мучења, силовања, етничког чишћења које је спроводила терористичка ОВК и та истина ће бити доступнија и међународној јавности – рекао је Дрецун.
Хоће ли жртве добити закаснелу правду зависи од тока судских процеса и подизања првих оптужница, истиче он.
– Треба да видимо како ће ићи ти процеси, какви и колико ће доказа бити прикупљено, како ће се понашати специјализована судска већа, да ли ће бити политичког притиска да се оптужени ослобађају – рекао је Дрецун и додао да су Албанци до сада избегавали правду и да албанска јавност није спремна да се суочи са злочинима ОВК.
Истакао је да свакако постоји ризик да се процеси не воде квалитено и да се ослободе они који евентуално буду отпужени и на тај начин „опере“ све све што је терористичка ОВК радила.
Дрецун каже да је комплетан механизам западне пропаганде, који је убитачно јак, годинама радио у корист Албанаца, те додаје да се ни евентуалним суђењима неће суштински ништа променити, али да ће се сазнати много више детаља о злочинима ОВК.
Адвокат Бранислав Тапушковић сматра да, док се не подигне прва оптужница, цела прича о специјалом суду за злочине ОВК на Косову остаје „правно лакрдијашење“.
– Ово је неки маркетинг који не личи на правосуђе“, оцењује он за Тањуг јер се, како наводи, за сада зна само да ће се судити према законима и Уставу Косова, а није познато да ли ће, и против кога, бити подигнута оптужница, да ли ће судити домаће или стране судије, како ће процес изгледати…
Додаје да на основу досадашњег искуства не верује да ће оптужнице уопште бити подигнуте.
– То што су одвезени за Хаг авионом не значи ништа, они ће тим авионом бити и враћени. А ако их тамо задрже, онда бих могао да кажем да ће од тога нешто да буде – каже Тапушковић, који сматра да Срби никада неће добити никакву правду.
Председник косовског Фонда за хуманитарно право Беким Бљакај, међутим сматра да иако је прошло 20 година од конфликта на Косову и даље није прекасно да се злочини процесуирају и да су очекивања по том питању велика.
– Не верујем да је касно, али не очекујем да ће све жртве добити правду. Верујем да ће већина жртава и даље остати без правде и разочарана у правосуђе, али и да ће ипак неко дочекати – казао је Бљакај за Тањуг и као важно оценио и то што ће Косово, као друштво, остварити своје право на истину.
Нада се да ће се бар о неким догађајима који су под јурисдикцијом суда сазнати мало више и да ће специјално веће обеледанити или наћи праву истину о неким догађајима током рата на Косову.
На прве оптужнице чека се од 2015. године, када је под окриљем Европске уније формиран Специјални суд, након извештаја специјалног известиоца Савета Европе Дика Мартија.
Савет Европе је усвојио извештај Дика Мартија 2011. чије је наводе три године истраживала Специјална радна група ЕУ (СИТФ) на челу са Клинтом Вилијамсоном који је предајући дужност Дејвиду Швендиману рекао да је пронашао доказе о масовним отмицама и нестанцима, као и да би се одмах могле подићи оптужнице против неких команданата ОВК.
На Шведименово место је прошле године дошао тужилац Џек Смит.
Оптужница није обелодањена, али се спекулише да би се на њима могло наћи више од 60 бивших лидера и припадника ОВК, међу њима и неки од садашњих политичких челника на Косову, као што су председник Хашим Тачи, премијер Рамуш Харадинај, председник Скупштине Кадри Весељи.
Иначе ово је четврти покусај да се припадници ОВК процесуирају за ратне злочине почињене на Косову И Метохији.
Међународни кривични суд кога су основале УН процесуирао је седам случајева. Двојица припадника ОВК осуђена су, међу ослобођенима су И бивши команданти Рамуш Харадинај и Фатмир Љимај.
За процесуирање нижерангираних кадрова на Косову био задужен УНМИК, а према оцени главне тадашње тужитељке Трибунала Карле дел Понте, поступци су одуговлачени а сведоци злостављани.
Косовска тужилаштва и судови 2016. су преузели надлежност за ратне злочине, а од чак 111 оптужених за ратне злочине на Косову током последњег рата, међу којима су били припадници свих националности, до данас нико није одговарао за најтеже злочине почињене над Србима, рекао је раније Тањугу Беким Бљакај.
