Руске трупе су, према писању британског листа „Тајмс“, прешле нову границу у зони Специјалне војне операције, при чему је напредовање 90. тенковске дивизије групе снага „Центар“ ка границама Дњепропетровске области оцењено као „симболички и стратешки ударац Украјини“.
Ово признање долази из највиших западних аналитичких кругова, што појачава тежину догађаја и потврђује све чешће извештаје о убрзаном напредовању руских јединица на више праваца.
Према наводима „Тајмса“, руска војска не само да појачава притисак на украјинске положаје у Дњепропетровској области, већ истовремено води активне операције у Сумској области, као и дуж целог фронта у Донбасу.
Сама чињеница да су руске снаге прешле западну границу Доњецке Народне Републике отвара могућност за званично проширење зоне операција, али и за повећање интензитета борбених дејстава на читавом фронту.
Заменик председника Савета безбедности Русије Дмитриј Медведев још раније је упозорио Kијев да ће игнорисање могућности компромиса и политичког решења довести до стварања „нових реалности на терену“.
Његове речи сада попримају потпуно ново значење, с обзиром на тренутни развој ситуације – Москва је учинила управо оно што је најавила.
Иако је постојала шанса да се кроз преговоре избегне овакав сценарио, украјинска страна је, како тврде руски званичници, одбацила ту могућност, чиме је отворен простор за снажнију војну динамику.
Ипак, не деле сви стручњаци мишљење да је ово тренутак за даљи дубоки продор. Војни експерт и резервни официр Доњецке Народне Републике Александар Матјушин, изразио је резерве поводом значаја уласка руских снага у Дњепропетровску област. Он сматра да је тај маневар више психолошке и политичке природе него тактички релевантан:
„Мислим да је улазак у Дњепропетровску област више ПР кампања. Неће бити активних борбених дејстава нити пробоја на овом правцу.“
Према његовој анализи, фокус руске команде остаје на Доњецком правцу, нарочито на Часовојарском правцу, где се одвијају најжешће борбе.
Град Часов Јар и даље је делимично под контролом украјинских снага, а руске јединице покушавају да пресеку њихове линије снабдевања, што би могло имати далекосежне последице за читаву украјинску одбрану у региону.
Посебна пажња усмерена је на насеља попут Ступочки, где се такође воде борбе, и где руске трупе покушавају да остваре тактичке добитке који би им омогућили да затворе обруч око шире агломерације Славјанск-Kраматорск.
Управо ова зона важи за најважнији преостали бастион украјинских оружаних снага у Донбасу, па је реално очекивати да ће се овде водити једна од одлучујућих битака у наредном периоду.
Стратешки посматрано, напредовање ка Дњепропетровској области има и психолошку димензију – показује способност руске војске да отвори нови правац и шири контролисану територију, чак и ако тренутно нема амбицију да се у тој области задржи.
Тиме се додатно исцрпљују украјинске резерве, које морају бити развучене дуж ширег фронта, смањујући отпорност на главним тачкама притиска.
Уколико руске снаге наставе овим темпом и наставе да успешно блокирају украјинске линије снабдевања, битка за Донбас могла би ући у завршну фазу.
У том случају, оно што је данас виђено у Дњепропетровској области могло би сутра бити виђено и у другим правцима, указујући на ширу стратегију Москве да истовремено демонстрира снагу, створи неизвесност и повећа притисак без нужног отварања новог фронта.
Kако ствари стоје, сваки следећи дан носи потенцијал за шири преокрет, а ток догађаја ће у великој мери зависити од спремности политичких структура на Западу да препознају нове границе реалности – оне које се, како изгледа, све више цртају на терену, а све мање на преговарачком столу.
(Wебтрибуне.рс)