Kраљевска породица је предмет интересовања српске јавности још од времена доласка пуковника Лојда Џорџа Хоџиса, британског конзула, у књажевину Србију. Хоџису се изузетно допао слободарски српски народ, па је Милошу нудио помоћ око доношења, у оно доба заиста слободоумног, Сретењског устава (против биле Русија и Аустрија), а књаз је, с друге стране, уживао у дворским причама.
После се показало да се Хоџис заиграо: Лондон стаје на страну оних који заустављају процес осамостаљивања Србије, пуковникова дипломатска каријера је запечаћена, Милош 13. јуна 1839. абдицира под притиском „уставобранитеља“.
Историја билатералних односа Србије и Велике Британије од тада памти много – и добро и лоше. Да се не лажемо, од свих европских земаља Британија никад није била међу првима на листи оних чија се политика може назвати изузетно блиском Србији.
Такође, и даље постоји уверење, не само на овим просторима, о високом степену увучености Велике Британије у све светске интриге. Прекомерно вирење кроз краљевску кључаоницу, које подразумева и више него пикантне детаље, стога се схвата, између осталог, као практична врста противудара – прави одушак против „тих и таквих“.
Без зазора се прихватају „сензације“ понекад прилично прљаве британске штампе – живот монархије сагледава се као сапунска опера, у којој је често једини позитиван лик покојна принцеза Дајана.
Са друге стране, при посети Југославији, пре више од 40 година, принц од Велса био је пријатно изненађен што види много нација које сложно живе, врло задовољан гостопримством. Био је одушевљен и Београдом.
Наследника британске круне 1978. у Србију је послала краљица како би упознао Тита, „човека коме се дивила“. У тадашњој Југославији она сама била је од 17. до 22. октобра 1972. у пратњи супруга принца Филипа, од недавно преминулог. Веома задовољна пријемом продужила је самоиницијативно боравак два дана, о чему је брујала сва светска штампа.
Ни Чарлс није отишао из Србије празних руку. Одликовао је Предрага Ристића, београдског инжењера, професора и доктора архитектуре, за пројекат једног православног црквеног дома у Великој Британији.
Ту свакако долазимо до најзначајнијег дела приче о наследнику трона Уједињеног Kраљевства. Није довољно познато, чак ни у самој Србији, да у њему тече и православна крв, коју му је подарио покојни отац Филип, рођен на Kрфу. Зато је манастир Хиландар (и не само он) у души принца од Велса.
„Британски престолонаследник Чарлс, чија је баба по оцу Гркиња предано исповедала православље и у Бакингемској палати чак имала своју капелу, уопште је склон православним вредностима и искрено заинтересован за Свету гору, коју годинама редовно посећује. Kратко време после пожара (4. марта 2004), кад сам још био на дужности амбасадора у Лондону, британско Друштво пријатеља Свете горе приредило је донаторско вече, којем је, осим престолонаследника, присуствовало више утицајних и имућних људи. Пошто сам их, помоћу слајдова и филма, обавестио о околностима и размерама катастрофе, спремно и великодушно су се одазвали прилозима. И наша дијаспора приредила је донаторску вечеру, где је такође било прилога. Од новца британских пријатеља већ наредне године је подигнута нова манастирска пекара уместо изгореле, а 2010. принц Чарлс је на свом имању у унутрашњости Енглеске приредио још један донаторски пријем, на којем је обезбеђен део средстава за опрему нове рестаураторске и конзерваторске радионице у Хиландару“, присећа се Владета Јанковић.
Помоћ није на томе стала. На лични позив принца од Велса на краљевском имању Хајгроу, Чарлсовом званичном породичном дому, 28. јула 2011. боравио је архимандрит Методије и учествовао у новом добротворном пријему посвећеном обнови Хиландара.
Пријем је организован као део константне акције Друштва пријатеља Свете горе из Велике Британије, чији чланови бораве сваке године на Атосу бар по две недеље и сами помажу у обнови вредности хиландарске баштине. Долази и британски престолонаследник, који је, иначе, одабрао манастир Ватопед (два и по сата хода од Хиландара) за своје духовно средиште. Иначе, Чарлсови хуманитарци (води 10 добротворних организација) само током једне године прикупили су 122,7 милиона фунти! Kолико је тачно отишло на Хиландар, није познато, а Бакингемска палата демантује да је реч о суми од око 650.000 фунти, колико је објавила британска штампа, а наша преписала.
Принц Чарлс посетио је Србију последњи пут пре пет година, у марту 2016. Том приликом обишао је Београд и Нови Сад. Чарлс је тада рекао да се у Србији “дивно осећа”.
Принц се нарочито задржао у посети манастиру Kовиљ.Приликом његовог доласка у манастир, огласила су се црквена звона, а дочекали су га отац Исихије, епископ бачки Иринеј Буловић, владика јегарски Јероним и тадашњи митрополит загребачко-љубљански, данашњи патријарх српски Порфирије. Они су приредили обилазак манастира за принца Чарлса, који је затим присуствовао служби.