Председник Србије Александар Вучић покренуо је иницијативу да 28. председнику САД Томасу Вудро Вилсону буде подигнут споменик у истоименом београдском булевару.
Као знак захвалности за све што је учинио за српски народ.
Председник је иницијативу, у коју је Танјуг имао увид, упутио Комисији за споменике и називе тргова и улица Скупстине града Београда, истичући да би њено усвајање било и симбол жеље очувања и унапређења односа између Републике Србије и Сједињених Држава.
Вучић сматра да би подизање споменика Вилсону представљало знак захвалности и поштовања живота и дела личности, која је вредновала и помагала наш народ током и након Првог светског рата.
„На четврту годисњицу објаве рата Краљевини Србији од стране Аустроугарског царства, 28. јула 1918. године, председник Вилсон је донео проглас обележавања овог дана као ‘Српског дана’, у знак подршке тада теско страдалој српској нацији, која се још увек борила за право живота у сопственој отаџбини“, подсећа Вучић.
Он наводи и да је просло висе од 100 година од када се српска застава завијорила у Белој кући, а у свим црквама прочитан Вилсонов Проглас о српском народу у којем су изрецене најлепсе реци о насем народу, о вредности слободе и једнаких права свих народа.
„Томас Вудро Вилсон, добитник Нобелове награде за мир је током два мандата на функцији председника САД, у периоду обелезеном ратом до тада невиђених размера и страдања, дао неизмеран допринос установљавању вредности мира и међународног права и сарадње“, наглашава Вучић.
Он указује и да је саопстењем издатим 8. јануара 1918. године, познатим под именом „14 тачака“, Вудро Вилсон као постулат мира поставио несметани глобални проток робе, транспарентност међудржавних споразума, демократију, и заложио се за право народа на самоопредљење.
„Посебно бих издвојио једанаесту тачку саопштења, која је говорила о потреби осигурања суверенитета држава на Балкану, као и о давању слободног и безбедног приступа мору, тада још увек Краљевини Србији“, каже Вучић.
Према његовим речима, Вилсонова ванредна ерудиција и познавање српске историје и борбе за слободу и уједињење нашег народа као и велико пријатељство са српским научником Михајлом Пупином били су кљуцна подрска преговарачкој позицији Краљевине Србије на Париској мировној конференцији.
„Захваљујћи подрсци председника Вудра Вилсона, Србија је висе територијалних спорова решила у своју корист и утврдила границе са суседима“, истакао је Вуцичх у иницијативи.
Он наводи и да по заврсетку Париске мировне конференције предсеник Вилсон са циљем демилитаризације света и спрецавања орузаних конфликата улаже велики труд у оснивање Ллиге народа, без које Уједињене нације не би постојале у данасњем облику.
„С обзиром на заједничке демократске и хуманистичке вредности, вредности којима Република Србија и век касније зарад мира и напретка стреми и иза којих стоји, надам се да ћете размотрити ову иницијативу и сматрам да би њено усвајање било симбол жеље очувања и унарпеђења односа између Републике Србије и САД, као и да би подизање споменика Вудру Вилсону био прави начин да му се прикладно захвалимо за све сто је урадио за српски народ“, навео је председник у образложењу иницијативе уз коју је приложио и приказ предлозене локације.
Булевар Вудро Вилсона по свом отварању спајаће, подсећа он у допису, Карађорђеву улицу, чији настанак је започет још током 19. века и Булевар Војводе Мишића, којим доминира комплекс Београдског сајма, симбол наше престонице у другој половини 20. века.
„Булевар који већ носи име председника Вудра Вилсона и који симболизује континуирани прогрес насе престонице везујући Калемегдан, Савамалу, Савски амфитеатар, и Београдски сајам је, сматрам, прикладна и примерена локација за подизање споменика председнику Вилсону, чији живот и дело су остали упамћени по посвећености миру и просперитету“, истакао је Вучић у предлогу иницијативе упућене члановима и председници Комисије Андреи Радуловић.
