Линија заповедања офанзиве на Цетиње и Црну Гору је очигледна. Влада Црне Горе је сервис Цркве Србије, која је инструмент реализације пројекта Велике Србије, што је државна политика Београда. А Србија је политичко-сигурносна и информативна база за реализацију руских геополитичких интереса на Балкану, рекао је председник Црне Горе Мило Ђукановић.
Ђукановић је у интервјуу за хрватски „Јутарњи лист“ рекао да је „устоличење Јоаникија, митрополита десантно-хеликоптерског Цркве Србије, једна је у вишегодишњем низу епизода обновљене офанзиве великосрпског национализма на Црну Гору“.
„А све у складу с неугаслом стратегијом Гарашанинових Начертанија још од средине 19. века. Иако је и ова фаза антицрногорске агресије заснована на истим, лажним премисама негирања црногорског националног, културног и верског идентитета, тиме логично и потребе за независном Црном Гором, приоритетна мета је заправо грађански и секуларни карактер наше државе и њезина европска и евроатлантска оријентација“, тврди Ђукановић.
Црногорски председник устврдио је да је „насилнички великосрпски национализам, ситуиран у самом седишту државне политике Србије“, те да он „дрско покушава да наметне слику о Црној Гори као другој српској држави, која је грешком и непажњом ранијег београдског државног врха остварила независност“.
„И сада се та „грешка“ покушава исправити милитантно-политичким деловањем преостале прекограничне инфраструктуре велике Србије – Цркве Србије, квазиверске заједнице одговорне за већину злочина које је тај националистички пројект починио од 90-их година до данас“, каже Ђукановић.
Литије, које су се одржавале у Црној Гори због Закона о слободи вероисповести који је донела његова влада назива „политичким“ и додаје да су „имале громогласну подршку службеног Београда“.
„Успеле су да се представе као одбрана угрожених светиња и верских права; теократска влада Црне Горе, антицрногорска и квислиншка, у служби је посрбљивања своје државе коју освајањем Цетиња желе и симболично бацити на колена и понизити, да је као покрајину припреме за живот у пројектованом „српском свету“, што је еуфемизам за Велику Србију“, истиче Ђукановић.
Поновио је своју тврдњу да би „Црну Гору бранио и одласком у шуму“.
„Није мали број оних који би желели да гурну Црну Гору у грађанске сукобе. Али, ми смо сачували мир и учврстили мултиетнички склад и у много изазовнијим временима. Ја сам својевремено фигуративно рекао да ћемо бранити Црну Гору ако треба и одласком у шуму. После најновијих цетињских догађаја још чвршће стојим иза тих речи“, каже Ђукановић.
Догађаје на Цетињу, када су његове присталице изазвале нереде противећи се устоличењу митрополита Јоаникија, Ђукановић назива „Пировом победом“ Владе.
„Владина акција на Цетињу је срамни напад и хемијски рат, досад невиђен на овим просторима, против голоруких грађана окупљених на мирним цетињским протестима. Несретна влада, заправо обична играчка у рукама београдских државних, црквених и парадржавних структура, као што су опет они то исто у рукама Москве, била је спремна пролити крв тај дан на Цетињу само да би за то оптужили црногорске патриоте, и у крајњем мене, за њихова непочинства. Цетињска догађања протеклих дана показала су сву слабост, дилетантизам и осионост актуелне власти. Сигуран сам да је то почетак њихова стрмоглавог пада“, наводи црногорски председник.
Разлоге за „офанзиву на Цетиње“ види у томе да се „Црна Гора по било коју цену, укључујући и рат, стави под своју контролу: Србија зато што мисли да је време за нови покушај прекрајања граница на Балкану, а Русија да би послала поруку НАТО-у, ЕУ и државама у регији“.
Митрополита Јоаникија назива „издајником другим“ и „крвавим“ и „достављеним митрополитом“.
„У тој нечасној работи је и Порфирије, први човек Цркве Србије, обележен тим жигом, што никад неће моћи спрати, док се не извини Црној Гори и Црногорцима“, каже Ђукановић.
Он тврди да су „озбиљно нападнути грађански и секуларни карактер државе Црне Горе и њена европска перспектива, а тиме и сам опстанак државе“, јер, „Црна Гора не може опстати осим као грађанска држава“.
„Очекивано, најпре се проблематизује црногорски национални идентитет. Јер, ако нема Црногораца, нема ни потребе за независном Црном Гором. А, као што знате, по тој безумној теорији муслимани су измишљени народ. А Албанци ће се ваљда већ некако снаћи у прерасподелама међу увећаним, етнички и вјерски хомогеним државама. Разлог је једноставан: без Црне Горе у „српском свету“ пројекат Велике Србије заувек је мртав. Постараћемо се да тако и буде“, рекао је црногорски председник.
Како додаје, питање СПЦ у Црној Гори „није црквено, него државно политичко питање“.
„Зато Црква Србије није субјект него инструмент. А влада Црне Горе није државни орган него администрација једне квазиверске заједнице. Зато је ово српско-руски пројект. Ми управо проживљавамо најагресивнији напад великосрпског национализма на црногорску државу и црногорски идентитет у нашој новијој историји“, подвлачи црногорски председник.
Он је увредио и црногорског премијера Здравка Кривокапића.
„Он се, нажалост, нити не понаша као премијер. Најтачније је рећи да он ништа друго и не ради него служи, саслужује, кади и прекађује с поповима кад му они то допусте“, казао је Ђукановић.
На Ђукановићевој мети нашао се и председник Србије Александар Вучић, за кога је чак извукао и паралелу са Хитлером.
„Имали смо у једном периоду конструктивне односе, и то је било у интересу и Србије и Црне Горе. Наравно, не узимам за озбиљно његове неискрене поруке да признаје независност Црне Горе и да жели братске и пријатељске односе, док његови министри отворено говоре зашто је „српски свет“ тј. Велика Србија нужност српског народа у регији чији је самозвани заштитник држава Србија. О озбиљности Вучићевих изјава најбоље сведочи тврдња да је Црна Гора покоравала Србију последњих 30 година и како у томе неће успети. То је исто као да је Хитлер 1939. изјавио да неће допустити да Чехословачка покори Немачку. А тек тврдња да скривено желимо да обновимо ЦПЦ“, рекао је Ђукановић.
Додао је како су обнављање ЦПЦ отворено и директно најавили, те да ће она бити обновљена „на много цивилизованији начин него што нам је укинута од стране Београда, кад и независна Црна Гора на крају друге деценије прошлог века“.
„Ни то што Вучић прича о чишћењу Београда од Црногораца није ништа ново у историји наших односа. Крајем 19. века, у време владе Владана Ђорђевића, Црногорцима и Циганима био је забрањен улазак у Србију“, тврди црногорски председник.
„Објашњава“ да су „мир и стабилност региона у опасности, као и 90-их“.
„На делу је иста идеја. И исти ступидно лажни алиби – заштита угрожених права Срба у региону. Мислим да је крајње време за буђење свих здравих снага у региону, али и међународне заједнице, ЕУ и Америке пре свих. Док не буде касно“, наводи Ђукановић.
Каже и да је „очигледно да би за Београд Црна Гора била једина права компензација за Косово“, али мисли и да Вучић не трпи притиске због Косова.
„Та је прича и спин београдских медија ради стицања политичких поена на домаћем терену како би Вучић показао колико се он снажно опире јаким међународним центрима. То је преувеличана прича. Они се тобоже боре да врате Косово. А не би веће казне за Србију било него да им га неко врати. Они би Косово, али без Албанаца. Као што би Црну Гору, али без Црногораца“, каже Ђукановић.
Црногорску владу оптужио је за „реваншизам“ и навео да је „хиротонисана у острошком манастиру“, те да је „опседнута негирањем и разградњом свега што је Црна Гора постигла претходних деценија“.
Председник Црне Горе закључује и како су нови избори у Црној Гори „реална опција“.
