Најновији „инсајдерски“ клеветнички напади преко „угледних“ новина на српског врховног команданта и шефа државе нису ништа друго него јалови покушаји прозападне опозиционе клике да скрену пажњу бирачког тела са себе, са осведоченог криминала бившег режима, на лажне оптужбе о криминалу чланова предсеникове породице.
Ова дешавања подсетила су ме на времена када сам лично био изложен безобзирним нападима тадашњих жутих властодржаца. Моје политичко деловање тих тешких година жигосано је од стране Досовског марионетског режима као фашистичко и екстремно националистичко, мада сам искључиво водио легалну борбу за заштиту српских националних интереса. Тешка искушења у којима сам се тада налазио била су ми унапред јасна и био сам спреман на све, јер њихови либерални медији и псеудодемократски систем нису имали ни зрно толеранције према српским националистима и заштитницима државотворности, традиционализма и државне суверености. Страном руком вођена власт у периоду 2000-2012. године није имала обзира ни према члановима моје породице, те је у сукобу власти и Покрета 1389. чији сам био лидер неправедно прогоњен и мој рођени брат.
У моментима жестоких политичких конфронтација националних снага против ненародног и анационалног жутог режима често сам успевао да надмудрим своје противнике, али свој бес и освету режимски кербери усмерили су на члана моје најближе породице. Сличну матрицу препознајем и у данашњим акцијама жуте штампе према породици председника наше земље. Остаци поражене жуте политичке хидре у разним квази медијским структурама своју политичку немоћ усмеравају на породицу најдоминантније политичке фигуре у држави. Легитимно демократско право опозиције јесте критика власти ради што бољег функционисања државе у целини, указивање на пропусте подржавам јер и сама национална организација коју данас водим јесте опозициона. Сматрам да превасходни задатак свих коректних и родољубивих политичких субјеката мора да буде државотворан и да води ка јединству свих друштвених фактора, владајућих или опозиционих.
Србија се налази у периоду сложених спољнополитичких и унутрашњих околности поводом питања статуса Јужне српске покрајине Косова и Метохије. Док председника Србије и нашу државу са уважавањем и искреним пријатељским намерама дочекују моћни Кинези или Руси, у срцу Београда страна агентура преко својих домаћих плаћеника измишља афере како би дестабилизовала дипломатску позицију сопствене земље и народа. Забрињавајуће је што некадашњи високи функционери жутог режима немају никакво упориште у гласачком телу Србије, а бомбастичним и лицемерним спиновањем јавности стварају привид некакве моћи и утицаја. Потпуно пропали и неподржани протести организовани протеклих месеци јасно су прозападном покрету ставили до знања да наш народ нема слуха за њихове лажи, насиље и обмане, те се они сада престројавају и мењају тактику.
Напади на рођеног брата председника Србије који је наводно најмоћнији човек у држави служе новим обманама становништва јер напади на породицу су најниже средство манипулације и политичке некоректности оних који нису способни да пређу чак ни изборни цензус. Удар на брата сам осетио и доживео у прошлости и начелно стојим на линији одбране сваког појединца који је родбински везан за било чијег политичког противника. Жути су у немогућности да допру до мене ухапсили и држали невиног мог рођеног брата 36. дана у притвору у Забели. Уверен сам да је време да се у наш друштвени живот врати законити елементарни ред и морал. Подржавам сваку невино прогоњену и срамно оцрњену неполитичку особу коју на стуб срама разапињу неодговорни појединци, јер је у сродству са личношћу која обавља јавни политички рад. У овом случају мета напада мора бити заштићена законима државе и институције система треба да проверавају некритично изношење (дез)информација у јавност. Демократија подразумева слободу, а слобода је ограничена одговорношћу за сваку изнету тврдњу. Они који себе више од три деценије називају демократама то би ваљда требало да знају, али очигледно је да не знају и не желе да знају.
Мислим да за ову констатацију постоје бар два доказа – први доказ је планско изношење непроверених информација ради дискредитације тренутно најмоћније политичке опције у земљи, а други и најбољи доказ је 12-огодишње „демократско“ насиље над правдом и политичким неистомишљеницима које смо поред хиљада грађана Србије осетили мој брат и ја. Као што је симптоматично да иста јединица која је тукла Александра Вучића 2008. године на протесту за Караџића, 6 година касније на паради педера крвнички тукла његовог брата Андреја. И ако је био штићено лице војне полиције.
Надам се да ће систем пронаћи решење за неодговорно понашање и тиранију преживелих политичких репова старе страховладе сакривених у дубину система ткз. ,,Жуту подморницу“ и заштитити сваког грађанина који није дужан да се сам штити од перфидних насртаја малобројне групације коју је народ заслужено поставио на политичку маргину, управо тамо где им је место и где ће се налазити све док у Србији буде преовладавала патриотска свест.
И само још једно питање више реторичко: шта би било да се исто дешава њиховим члановима породице?
Председник Српске деснице Миша Вацић
