Остатке православне Цркве Светог Николе у Новом Брду приштинске власти претварају у тробродну базилику што је велики фалсификат, упозорава др Марко Поповиц́.
Поповиц́ је, како пише Спутњик, коаутор монографије посвец́ене тој цркви.
Део конзерваторских радова је вец́ изведен, а на табли испред градилишта, тврди Поповиц́, приказан је пројекат обнове који нема везе са стварним стањем.
Kосовски премијер Рамуш Харадинај, како пише Спутњик, похвалио се недавно на свом профилу на Фејсбуку да је немачка држава финансирала пројекат „важан за нашу културу и историју“. Међутим, реч је о обнови православне Цркве Светог Николе у Новом Брду на Kосову и Метохији, коју је Харадинај представо као католичку.
То је за Спутњик потврдио и др Поповиц́. Он каже да су наши истраживачи одмах алармирали Манастир Високе Дечане и надлежне органе како би право истраживање и истина о тој цркви стигли до немачког амбасадора.
„Ми научници смо покренули машинерију да се обелодани шта је заправо та црква и да се спречи фалсификовање. У сваком случају, ово је још један покушај Албанаца да се негира постојање српског културног наслеђа на Kосову и Метохији и да се својата. Другим речима, Харадинај је безочно слагао немачког амбасадора“, тврди др Поповић.
Поповиц́ истиче да постоје научни докази да је у питању православни објекат, али упозорава и да су Албанци почели конзерваторске радове без икакве научне потпоре, чиме су направили штету тој православној светињи јер су је преправљали.
„Они у ствари остатке Цркве Светог Николе претварају у тробродну базилику што никад није било, што је велики фалсификат. Део тих конзерваторских радова су вец́ извели, а испред градилишта, на прилазу су на табли приказали пројекат обнове и радове који немају везе са стварним стањем“, објашњава он.
Поповиц́ напомиње да је у Новом Брду постојала и католичка црква, такозвана Сашка црква која је била ван бедема тадашње градске територије.
„Пре него што су уопште почела истраживања на Новом Брду средином двадесетог века, на основу изворне грађе, није било сасвим јасно да ли су Турци, када су заузели Ново Брдо, претворили у џамију православну или католичку цркву. Дилема око тога је постојала, али истраживања између 1957. и 1960. године су јасно показала да је у питању православна црква. Она је грађена у две етапе, првобитна црква је саграђена негде око 1269. године и имала је моравску пластику и највероватније је била задужбина или краља Вукашина или један од првих споменика кнеза Лазара“, каже др Поповић.
На сајту косовског министарства културе, омладине и спорта о Цркви Светог Николе пише да је у питању објекат са највец́им димензијама у Новом Брду, за коју се сматра да је била католичка катедрала. Споменик, тврде, што се тиче облика изградње, припада римском стилу, са димензијама плана 30,7 метра дужине и 23,4 метра ширине. На основу археолошких истраживања откривено је да је пре него што је катедрала изграђена ту постојала једна мања црква око које су се налазила гробља. Такође, тврди се да су Дубровчани уместо цркве изградили катедралу, уздижуц́и је за метар изнад зидина старе цркве.
Ново Брдо су 1455. године освојиле Османлије, па су многи објекти после тога оштец́ени или претворени у објекте муслиманске вероисповести. Kатедрала Новог Брда је 1466. године претворена у џамију, када јој је придодат и минарет. Kатедрала Новог Брда је уништена, док је део зидина обновљен 1954. године. Иначе, црква је под заштитом Унеска, а поред новобрдске тврђаве свакодневно пролазе православци који опстају надомак Манастира Светих Арханђела, задужбине ц́ерке кнеза Лазара из 14. столец́а.
