Свако јутро кад устанем, прекрстим се и захвалим Богу што ми је глава на раменима, признаје Саша Мирковић, естрадни менаџер, продуцент, директор „Хајп продукције“, некадашњи помоћник министра саобраћаја и председник Скупштине града Зајечара порталу Alo.rs. А да ова изјава није претерана, разјаснио је сам Мирковић, откривши да му је глава заиста била на пању.
- Претили су ми Дијана Хркаловић и Небојша Стефановић. Сећам се да сам крајем 2015. једном приликом отишао код Стефановића у МУП, сачекала ме је Хркаловићева и рекла да пођемо ка њеној канцеларији. Док је ишла ходником, сви инспектори које смо срели су гледали у под. Код ње у канцеларију је ушао Стефановић, а Дијана га је ословила са „љубави“, и почео да млати црним роковником. Рекао ми је да код њега имам више негативних него позитивних поена и да треба да се потрудим да имам више позитивних, па ћемо се онда нас двојица договорити. Мени је то личило на уцену.
Како сте реаговали на ову понуду?
Устао сам и рекао: „Носите се, бре, у пи*ду материну“. Читао сам неку анализу о Дијани Хркаловић, кажу да је мирна и неприметна, штребер, а онда се одједанпут појавило њено друго лице… Ја никад нисам био ни штребер ни неприметан, штрчао сам увек у животу, али то врбовање на такав начин код мене није могло да прође. Можда сам се огрешио о неке људе, али с друге стране, у процени њих двоје нисам погрешио.
Шта се након тог сусрета десило?
- Десило се моје фамозно хапшење у коме је Дијана диктирала све. Мене, који сам основао дечји фестивал „Чаролија“, где смо сваке године делили по 5.000 пакетића, оптужили су да сам крао дечје пакетиће. То ми је напаковала да би нашкодила Александру Вучићу. Дошао сам у ситуацију да размишљам шта себи да урадим, јер сам знао да нисам крив. Тај исти судија узео је за своје дете те године не један него два пакетића. На крају Град Зајечар није платио ниједан динар за те пакетиће. Ушли смо у ситуацију да су они почели да свађају људе, и на тај начин су желели да разоре целу СНС, иако су све време јавно љубили скуте Вучићу. Озбиљно размишљам да поднесем кривичну пријаву против ње и још неких судија из Зајечара због трговине утицајем и кршења закона, јер сви ти људи морају да одговарају за то злодело који су учинили мени и мојој породици. Урадио сам 5.000 концерата у 100 највећих арена. Сигурно нисам спао на те гране да крадем дечје пакетиће. Јавно обећавам да ћу ове године поклонити 2.000 пакетића зајечарским малишанима.
Како коментаришете хапшење Дијане Хркаловић?
- Добро је што је то урађено. Змија се у главу сече, не у реп. Онај ко је учествовао у организованом криминалу мора да одговора. Као грађанин Србије и као жртва те жене залажем се да Дијана Хркаловић никада не изађе из затвора. Она је постала фантом у рукама организованог криминала. Да се није десио фебруар, у Србији би дошло до државног удара. Десило би се хапшење или убиство Андреја Вучића, а након тога свргавање Александра Вучића. Поред мене свако јутро трипут треба да се прекрсте Андреј и Александар. Они су били крајње мете. Мене су јурили да убију да би за то оптужили Вучића, као што су то урадили у многим другим приликама… Вучића данас чува народ на челу Србије, не партија. Мислим да је дошло време да се рашчисти с тим организованим криминалом, али по дубини. Правда је спора али достижна и увек изађе на видело. Зло никад не може да победи добро. То је моја порука свим грађанима Србије и сигуран сам да ће се сад мање окретати иза себе него што је то било док су ови зликовци били на слободи. Као један од оснивача СНС-а јавно подржавам Вучићеву борбу против организованог криминала и борбу за бољу и успешнију Србију.
Адвокати Хркаловићеве су тражили да јој се укине притвор али то није прихваћено.
- Мени је интересантно да Дијану брани Сеад Спаховић, који је у канцеларији са Владом Гајићем из странке Вука Јеремића. Замислите сада колики је то круг увезан са тајним службама. Србија је увек била преломна тачка за овај део Европе а ми данас имамо ситуацију да они из опозиције не могу да доведу на протест ни 105 људи, а Вучић доведе 105 држава, и јачамо интегритет сваки дан, и Србија је све успешнија и боља. И сад би неко да уруши све то, и хоће да завлада преко организованог криминала.
Да се вратимо вашем основном послу. Како ви који сте старог кова успевате да пратите модерне трендове у шоу-бизнису?
- Пратим све време шта хоће деца и млади. То ми је остало још од хора „Чаролија“, који смо Леонтина и ја формирали 2006. Увек смо били упућени на децу, да знамо шта они хоће кроз своје битисање и даљи развој, како хоће да се обрате, где су њихови проблеми. И онда смо им дали телевизију. Они сами уређују и воде своје емисије и ТВ Хајп осећају као другу кућу. „Хајп продукција“ ради и серије и филмове, завршавамо „Авионџије“ и радимо снимање друге и треће сезоне. Имамо добру комедију „Тата у другом стању“, коју је написао Вања Булић, и серија која ће да остави печат у мом и животу Аце Лукасе, а то је „Кафана на Балкану“.
Кандидовали сте Ацу Лукаса и за песму Евровизије, тим поводом сте имали полемику с Оливером Ковачевић, уредницом РТС-а, хоће ли ту бити неког договора?
- Шта договарати са глувом женом? Она се у београдским кулоарима зове Борка Ковачевић, неко каже Борка, неко Оливера. Њој смета подршка коју Аца Лукас даје Вучићу и искључиво ми одговара преко Шолакових медија. Прошле године је отишла на Нову С и рекла да Србија нема довољно музичара. Тада нас је испровоцирала да се пријавимо на Еуросонг. Изволите, госпођо Ковачевић, дајте јасна правила и ми ћемо се одазвати конкурсу и Аца Лукас ће се пријавити са својом песмом. Лукас је забрањен на РТС-у, зашто – то нико не зна. Није забрањен због музике јер је његова музика у реду. Питам се да ли би на РТС могао да оде Вучић да није председник државе, да је опозиционар не би могао да оде. Видим да се тамо стално мувају неки опозициони политичари. Борко Стефановић је, на крају крајева, у дугогодишњој вези са Ољом Ковачевић.
Чини се да се историја понавља јер нисте имали подршку ни када сте кандидовали Марију Шерифовић и „Молитву“ за Евровизију.
- Тада смо имали проблем са Александром Тијанићем, јер су они имали неке своје кандидате. Били су ту и неки политичари попут Душана Петровића, који је гурао свог кандидата. Сви су имали неке своје кандидате, једино сам ја био сам. Нисам имао ни политичку, ни економску залеђину. Граја, Марија и ја. Ту су се показале моје менаџерске способности. Цео град сам излепио плакатима на којима је писало: „Молитва за Марију“, па су сви мислили да се односи на Марију Милошевић. Организовао сам и београдски концерт, где је она продала 100 карата, па сам ја напунио салу и било је 6.000 људи. Рајка и Верицу, Маријине родитеље, распоредио сам да седну на две различите стране, а њој сам рекао да са бине каже: „Мама, тата, могли сте бар вечерас да седнете заједно“. Тај снимак смо пустили у дневнику на ТВ Пинк и цела нација је плакала. То је тај скривени маркетинг, те је она од ружног пачета постала национални симбол.
И све је експлодирало у Хелсинкију. Ушли сте у историју.
- Марија се пре наступа у Хелсинкију разочарала, имала је љубавни проблем, па сам јој ја нешто обећао ако се вратимо као победници. Обећао сам јој нешто што знамо она и ја, када је то чула, изашла је на бину и отпевала енергично. Када се вратила у бекстејџ, питала ме је да ли стојим иза свог обећања, одговорио сам јој: „Увек“. То обећање сам јој испунио одмах након изласка на терасу Скупштине Града.
Поменули сте Лукаса, како се уклапате, јер обојица имате буран темперамент? Ко кога ту слуша?
- Слушамо се обојица. Он је музички уредник „Хајп продукције“ и ја морам да слушам оно што он каже о музици. С друге стране, он мора да слуша оно што ја кажем о менаџерству. Ми смо увек били добар тандем. Ове године ћемо издати два албума. Први албум је изашао у фебруару и још један ће изаћи у децембру, да затворимо ову годину. То у историји није урадио ниједан музичар.
Да ли сте после тога добили подршку политичара? Јесу ли се отимали за вас?
- Морам вам открити да нам тадашњи председник Србије Борис Тадић победу није честитао до 4. јула и пријема у амбасади САД код тадашњег амбасадора Мајкла Полта. Победили смо на Евровизији 12. маја али до тада нам нико није честитао победу, осим Милутина Мркоњића, Александра Вучића и Ивице Дачића. На том пријему, када су служили торту, тадашњи амбасадор је прво парче дао Марији, друго мени, а треће Тадићу. Од тада креће интересовање за евровизијског победника и његовог продуцента. Тадић нам је честитао 4. јула, а 12. маја смо победили. После торте је схватио да треба да нам честита на томе што ће Евровизија доћи у Србију. 2007. године се у децембру расписују избори, мене је звао Тадић у кабинет. Одвео ме је један наш познаник и он је тада тражи да ја и Марија подржимо њега и ДС на председничким изборима. Нећу да кажем ко је био у просторији осим Бориса, има неких који су међу живима, неких који нису. И стоји ту торба са пола милиона евра на столу. Ја сам се захвалио на том дарежљивом поклону, одбио га, и рекао да ћу одговорити у понедељак.
И, како сте му одговорили?
Одговор је био такав да смо Марија и ја отишли у Крагујевац и попели се на бину код радикала. Када смо ушли у салу, ту су били људи са кокардама и шубарама, радикалски расположени. Кампања се звала „Свим срцем“, чак је и Шешељ звао из Хага да ми се захвали на подршци. Стао сам поред Александра и у том тренутку су ми зазвонила оба телефона. То је био мој одговор на то што ми је понуђено. То значи нема куповине и трговине и ту сам показао свој став, јер морате да имате образ, неко је вама помогао, а ви да му окренете леђа, то је глупо и показује ваш морал од почетка до краја. Није све у парама.
Рекли сте да има још једна занимљива анегдота из амбасаде?
- Пре пријема Марија и ја смо били на вечери код амбасадора. Она је обећала да ће да научи америчку химну, коју тада није научила, него тек 2015. године, када је добила зелену карту. Ја сам амбасадору рекао да Марију боли грло и да неће моћи да пева, а она иде иза мене, пошто сам јој ја у колима рекао, када сам скапирао да није научила химну, да отпева „Молитву“ на плејбек. Дешава се да, док ја то објашњавам господину и госпођи Полт, прилази конобар и носи пиће и она се хвата за најхладнију кока-колу. Ја је ошинем погледом, она спусти кока-колу, нас троје се исмејемо, она је била клинка у том тренутку. Госпођа Полт је отпевала химну а Марија „Молитву“.
Јесте ли се након тога поново сретали са Тадићем?
- У септембру 2008. године, на почетку његовог другог мандата, били смо на приредби поводом уручења пакетића деци погинулих чланова Противтерористичке јединице МУП-а. Тадић је прошао поред Срђана Ђоковића и мене, одједанпут се окренуо и рекао: „Само да поздравим представника боље Србије“. То ми је онако саркастично одговорио на то што није имао нашу подршку на изборима. Међутим, живот иде даље. Они су 2008. године успели да посвађају Марију и мене, лагали су да сам ја узео лову, да њој нисам дао. Што се видело 2015. године, када се сама вратила. Свако време носи своје бреме.
Кажу да је свађи између вас и Марије кумовао и покојни Александар Тијанић. Шта је од тога истина?
- Тијанић ми је 2008. забранио улаз у салу, све време се трудио да раздвоји мене и Марију и то му је и успело. И њему и тадашњој служби државне безбедности коју су предводили неки људи из такозване дубоке државе који су претходних година враћени у игру. После свих Тијанићевих напада звао сам све политичке лидере да нам пруже подршку. Једина политичка партија која је нама пружила подршку је била СРС и њен генерални секретар Александар Вучић. И ту је почело наше дружење.
Познато је да имате велику енергију. Чиме се тренутно бавите?
- Бавим се оним што волим у животу. То је продукција, филмска и музичка, ПР, маркетинг. То прихватам као животни посао. ТВ Хајп је телевизија за младе, овде стварамо нове звезде. Драго ми је што сам окружен младим људима који покушавају да унесу нешто ново на музичкој сцени. И први пут им је неко дао шансу, многи од њих имају милионе пратилаца на Јутјубу, али нису имали прилике да се обрате старијима, који Јутјуб не гледају, ја сам то препознао.
