Марјана Наумова – Рускиња која је у српску јавност доспела због обележја Доњецке народне републике на свом дресу, на такмичењу у Сврљигу. Бави се пауерлифтингом. Она је студент Факултета за међународне односе, одсек: хуманитарна мисија Русије на Блиском истоку. Жели да постане дипломата, јер је уверена да би се сви конфликти уместо великим бројем недужних жртава, могли решити дипломатским путем. Занима је историја СРЈ, велики је поштовалац лика и дела председника Слободана Милошевића, волела би да помогне српској деци на КиМ, а о свему томе је говорила ексклузивно за портал ,,Говори Србија“.
ГОВОРИ СРБИЈА: Познато је да су Срби и Руси братски народи, а да је Србија земља у којој су Руси увек добродошли. Како бисте се представили читаоцима портала ,,Говори Србија“?
– Здраво, пријатељи, здраво читаоци портала ,,Говори Србија”. Ја сам спортисткиња, имам 19 година, имам много различитих титула – бавим се пауерлифтингом (бенч прес) и поред тога трудим се да помажем људима, бавим се друштвеним радом. Управо тај део мог посла сматрам најважнијим. Ако бих морала кратко да се представим – ја сам Марјана Наумова, спортисткиња, члан Комунистичког савеза омладине, шампионка…
ГС: Да ли вам је ово први пут у Србији, како сте се осећали и да ли планирате поново да нас посетите?
– Веома ми се свидела Србија – имала сам такав осећај као да сам отпутовала на југ Русије – у Ростов, Краснодар, Таганрог – природа је толико слична, време, људи, расположење које ме окруживало. Осећала сам се као код куће… Нисам сретала лоше људе – сви које сам упознала су сјајни и имамо много тога заједничког. Наравно, желим још боље да упознам Србију. Занима ме њена историја и политика. Веома ми је занимљива Србија ,,деведесетих“ и желим да сазнам баш све о том периоду. Упознала сам занимљивог човека, Србина Владимира Кршљанина – бившег саветника Слободана Милошевића. Разговарала сам са њим више од два сата и чини ми се, колико је занимљив, да бих са њим могла да причам недељу дана без престанка… Желим да посетим школе и омладинске организације у Србији… Знате, никако ми се не допадају формалности. Не волим да идем на разне конференције и омладинске кампове, где се људи баве умним радом и организују ,,паметне“ догађаје. Желим директно да посетим школе, да причам са школарцима, да им говорим о мојој историји, мом спорту, мом искуству, да их испитујем о њиховом животу… За мене је то важно. Зато ћу се обратити председнику Додику и другим српским истакнутим политичарима. Желим да посетим север Косова и Републику Српску. То су моји планови. Притом желим да моје путовање буде повезано и са мојим спортом – веома ми се допао Пауерлифтинг савез Србије – они су моји пријатељи, веома добри људи, угледни спортисти, сјајни организатори и ја желим да учествујем на такмичењима која они организују.
ГС: Како коментаришете то што сте изазвали велику пажњу српске јавности? Највећи део становника Србије је одушевљен Вашим поступком, а Срби су можда чак и у највећој мери подржавали стварање ДНР и ЛНР и право на опстанак руског народа на тим просторима.
– Нема сумње да ДНР и ЛНР не могу да учествују на спортским такмичењима у другим државама, укључујући и Србију, јер њена Влада није признала те две републике. Али, ја сам студент и у Москви и у Доњецку. У мојим образовним установама постоје спортски тимови и ја сам у Србију дошла као представник оба тима. Ја представљам Москву и Доњецк и природно је да на опреми и мајици имам симболику Русије и Донбаса. Спортски резултат који сам остварила рачуна се и у московском и у доњецком тиму. Моји непријатељи и мрзитељи покушавају од тога да направе скандал, али ту никаквог скандала нема. Студенткиња из Доњецка је дошла и победила на спортском такмичењу у Србији. Том приликом сам на својој опреми имала симболику своје републике – то није забрањено. Не видим у томе никакав проблем. Спортски савез Србије није нарушио никаква правила. Ја нисам нарушила никаква правила. Све је у реду! Срећна сам због подршке коју добијам од обичних Срба, од спортиста и од обичних људи. Ми смо сви браћа и сестре и ја им се овом приликом захваљујем.
ГС: Колико сте упознати са ситуацијом на Косову и Метохији? Да ли бисте је упоредили са ситуацијом у Донбасу?
– Покушавам да схватим ситуацију са бившом Југославијом и Србијом – за сада је то за мене веома тешко… Ја то овако видим – КОСОВО ЈЕ СРЦЕ СРБИЈЕ, као што су Владимирска или Новгородска област у Русији – тамо се родила руска историја… Тако је и са Косовом – тамо су биле резиденције српских патријарха, српских кнежева. Затим су се десиле вишевековне историјске потешкоће, дошло је Османско царство, десили су се ратови, Србе су много пута протеривали са њихове земље. За ту земљу је животе дало много људи. Национално питање је веома сложено и не постоје једноставна решења. Несумњиво је да је то српска историјска земља и њу никада не би требало отимати од Србије. Ја сам интернационалиста. Залажем се за то да људи различитих националности живе заједно, раме уз раме. Као некада у СССР-у, као некада у СФРЈ. Обични људи немају разлога да се деле међусобно, без обзира на веру и националност. Све ратове и све проблеме за нас осмишљавају ,,одозго“, како би управљали нама, обичним људима. Тако је било са распадом СССР-а, Југославије, то се сада дешава и у Сирији. То је моје мишљење. Ја сам против рата. Ја сам за то да људи и деца увек живе у миру, да се баве спортом. Пауерлифтинг је одличан спорт, ја позивам све људе да буду снажни, да се баве пауерлифтингом. Морамо да штитимо своју историју и своју истину. Спремам се да у будућности постанем председник Русије и обавезно ћу да штитим све народе који живе у Русији и сву нашу браћу.
ГС: Због чега сте посетили гроб Председника Слободана Милошевића?
– Слободана Милошевића сматрам достојном историјском личношћу. Да, могуће је да је грешио понекад, али не треба заборавити да је он био председник у веома тешком времену. Он није могао да се ослони на Русију јер је управо тада у Русији била слаба и издајничка власт. Јељцин је издао све руске интересе. Зато не треба оптуживати Милошевића – њему на његовом положају није било ни мало лако. Ја сматрам да је он патио управо због удаљености Русије. Запад никада Југославији и Србији неће опростити односе и пријатељство са Русијом. Овде на Балкану су им потребни покорни и послушни људи. Слободни и поносни им не требају. Због тога су бомбардовали СРЈ. Због тога по затворима седе српски хероји. Због тога је у затвору страдао Милошевић. Наша, руска омладина мало зна о томе. Ја желим све да сазнам и видим својим очима, а онда ћу њима да пренесем. Сматрам да је веома важно ширење истине.
ГС: Какво обећање сте дали генералу Младићу и због чега?
– Као што сам већ говорила, никада не причам о ономе што не знам и што нисам видела. Трудим се да се у све лично уверим. Написала сам писмо генералу Младићу, у којем сам му причала о себи, о свом спорту и оном чиме се бавим и поставила сам му разна питања – о рату, о распаду СССР и СФРЈ, о његовом односу према разним личностима. И добила сам одговор. Почели смо да се дописујемо и поносна сам што ме ословљава са ,,мој друг Марјана“. Ја и генерал Младић смо пријатељи и тиме се веома поносим. Обећала сам му да ћу посетити Србију, видети све својим очима и учествовати на такмичењима. Поносим се што сам имала прилику да то и урадим. Обавезно ћу му писати о томе и послаћу му фотографије.
ГС: Како коментаришете изјаву Александре Рапајић, генералног секретара Пауерлифтинг савеза Србије, да због мајице са ознаком ,,ДНР“ нећете добити позив да учествујете на такмичењу у октобру?
– Разговарала сам са секретаром Спортског савеза Србије, Александром, и рекла ми је да нема никаквих проблема. Новинари су измислили да је Александра рекла да нећу добити позив за октобар. С правне стране све је у реду. Никада не кршим правила. Нико не може да ми забрани да представљам мој родни град. Москва и Доњецк су моја домовина. Никада не треба слушати непријатеље и мрзитеље. Ја волим Србију, волим Србе, волим све добре људе! Сигурно ћу поново доћи овде! Хвала!
Извор: govorisrbija.rs
