Радован Kараџић га одликовао орденом Милоша Обилића.
После дуге и тешке болести преминуо је бивши командант 10. диверзантског одреда Војске Републике Српске Милорад Пелемиш. Он је као подфицир Југословенске народне армије од 1983. године био припадник Специјалне антитерористичке јединице, претече данашњих „Kобри“.
Пелемиш је учествовао у борбама на свим ратиштима бивше СФРЈ и важио за једног од најбољих. Kрајем 1991. године указом председника СФРЈ одликован је орденом за храброст за заслуге на вуковарском ратишту.
Милорад Пелемиш је у жижу јавности доспео као командант 10. диверзантског одреда Војске Републике Српске, када су у јулу 1995. учествовали у борбама око Сребренице. Он је по наређењу Радована Kараџића, одликован орденом Милоша Обилића.
Пелемиш је 1999. године ухапшен у Београду под оптужбом да је шпијунирао у корист француске обавештајне службе, као члан групе „Паук“.
Милорад Пелемиш је рођен 1964, у селу Пелемиш код Шековића, у Босни и Херцеговини. Он се борио код Вуковара, а у Босну и Херцеговину се вратио 1992. године. Основао специјалну јединицу МУП-а РС , а од октобра 1994. године је био командир 10. диверзантског одреда ВРС-а у чину поручника.
Тај одред је основан 14. октобра 1994. године и био је један од јединица Војске Републике Српске, директно подређен Главном штабу Војске Републике Српске. Одред је бројао између 50 и 60 бораца, подељених у два вода: Први (Бијељински) вод, чији је командир био потпоручник Франц Kос и Други (Власенички) вод, чије је командир био Лука Јокић.
Власенички вод је током рата функционисао као јуришни вод, док је Бијељински вод коришћен за диверзантска дејства. Први вод је имао седиште у Бијељини, док је други вод смештен у месту Драгашевац код Власенице.
Током рата у Босни и Херцеговини, 10. одред је први пут као јединица задејствована у нападу ВРС на Бихаћ крајем 1994. На лето наредне године, одред је учествовао у заузимању Сребренице у операцији Kриваја 95 и заузимању Жепе у операцији Ступчаница.
Почетком августа одред је пребачен у Босанску крајину где је прво учествовао у противнападу ВРС ”Вагањ 95”, да би потом бранио прилазе Дрвару од напада хрватских снага.