Било је потребно само неколико сати након пада Башара ел Асада да неки немачки политичари почну да сугеришу да је време да милион немачких Сиријаца, од којих су многи избеглице из рата 2015, размисле о повратку кући

Западним медијима било је потребно свега неколико дана да прођу пут од објављивања извештаја о срећним Сиријцима који се широм Европе радују свргавању режима сиријског председника Башара Асада до вести о томе да мигранти из ове земље неће да се врате кући.

У Сирију „ослобођену“ од Асадове „диктатуре“, упркос слављу и сузама радосницама, мало ко жели да се врати.

Иако баш такав сценарио прижељкују европски савезници Хајат Тахрир ел Шама (ХТШ), организације настале из Ал Каиде, који су у суботу ушли у Дамаск и свргнули Асада.

Било је потребно само неколико сати након пада Башара ел Асада да неки немачки политичари почну да сугеришу да је време да милион немачких Сиријаца, од којих су многи избеглице из рата 2015, размисле о повратку кући, преноси Ројтерс.

Али многи од тих истих Сиријаца су изградили животе у Немачкој и немају намеру да се врате, а ни послодавци нису вољни да траже друге раднике, наводи се у извештају.

Одлука бивше канцеларке Ангеле Меркел из 2015. да прими више од милион тражилаца азила претежно из Сирије одмах је изазвала контроверзе у Немачкој, а како наводи Ројтерс, тумачи се да је она допринела расту популарности десничарских партија у овој земљи.

Од тада, Немачка је такође прихватила више од 1,2 милиона избеглица из Украјине, док се очекује да ће њена економија другу годину заредом пасти 2024. године, што је најлошије стање међу земљама Г7, истиче се у извештају.

Миграција је сада друга најхитнија брига Немаца уочи савезних избора у фебруару 2025, одмах после економије.

Неки мејнстрим немачки политичари чак су предложили да Сиријцима буду плаћени летови кући. У међувремену, њихове молбе за азил су на чекању.

Један од најозбиљнијих кандидата за немачког канцелара Фридрих Мерц рекао је да би пад Асада могао да буде прилика за повратак Сиријаца, али да је прерано за било какву одлуку.

Док је око 500.000 њих и даље незапослено, међу којима су и мајке са децом, Сиријци су помогли у ублажавању притиска на тржиште рада. Око 43.000 Сиријаца је запослено у производном сектору који је, до недавног успоравања, дуго био кључни покретач раста.

Један од њих је Салах Садек, програмер у аутомобилској компанији „Континентал“, који с породицом живи у Немачкој и каже да би требало да прође најмање пет година да виде како се ситуација развија у Сирији да би могли да донесу одлуку да ли да се врате у родни Дамаск.

Око 10.000 Сиријаца ради у немачким болницама, што их чини највећом групом страних лекара у Немачкој, према Сиријском друштву лекара и фармацеута у Немачкој.

„Ако би велики број њих напустио земљу, пружање неге се не би урушило или би постојале приметне празнине“, рекао је председник Немачке болничке федерације Гералд Гас.

На Фејсбук групи за сиријске лекаре у Немачкој, брза анкета на дан Асадовог пада показала је да је 74 одсто од 1.200 испитаника рекло да размишља о трајном повратку у Сирију. Само три дана касније анкета је показала да је 65 одсто од 1.159 рекло да ће повратак зависити од услова у земљи.

Извор: Рт.рс