Русија је објавила низ захтева које тражи од Запада, укључујући обећање да ће се одрећи било каквог војног деловања у Украјини и источној Европи и да се НАТО више неће ширити.
Заменик руског министра иностраних послова Сергеј Рјабков рекао је да САД и НАТО за сада не прихватају те идеје и да њихов одговор није охрабрујућ, пренео је Интерфакс.
Москва је предала своје захтеве ове недеље Сједињеним Државама у контексту гомилања руских војних снага у близини Украјине. Западне земље упозоравају да би Русија могла ускоро да покрене нови напад на Украјину, што Москва негира.
Русија истиче да реагује на претње безбедности јер Украјина има све ближе односе с НАТО-ом и жели да постане његова чланица.
Поручује да је њен сигурносни пакет пут за смиривање напетости у Европи и избегавање војног сукоба.
Осам захтева Русије
Kључни руски предлози, како преноси РИА, су следећи:
– зауставити даље ширење НАТО-а и приступање Украјине Савезу
– не распоређивати нове војне формације и оружје изван земаља у којима су се налазили у мају 1997. (пре него што су се источноевропске земље придружиле НАТО-у), осим у ретким случајевима уз пристанак Русије и чланица НАТО-а
– НАТО треба да одустане од било каквих војних активности у Украјини, источној Европи, на Kавказу и у средњој Азији
– не распоређивати пројектиле средњег и кратког домета на местима одакле могу да гађају територију друге стране
– не одржавати вежбе с више од једном војном бригадом у договореном пограничном подручју и редовно размењивати информације о војним вежбама
– потврдити да се стране неће сматрати противницима и сложити се да ће све спорове решавати мирним путем и да ће се суздржавати од коришћења силе
– обећати да се неће стварати услови које би друга страна могла сматрати претњом
– увести дежурне линије за контакте у кризним ситуацијама.
Западни лидери смишљају план у случају напада
Западни челници истовремено и даље покушавају да смисле на који начин да одговоре ако Русија покрене инвазију на Украјину у наредним недељама, на шта бројни стручњаци и аналитичари упозоравају да би могло да се догоди.
У коментарима новинама Франкфуртер Алгемајне немачки министар привреде Роберт Хабек рекао је да би руска инвазија могла натерати Берлин да размисли о својој сарадњи с Русијом по питању гасовода Северни ток 2.
Kонтроверзни гасовод, који би требало да доводи гас право из Русије у Немачку, засметао је савезницима. САД каже да ће то учинити Европу још зависнијом од Русије. Украјина, која се ослања на приход и утицај од тога што руски гасовод пролази кроз њену територију, боји се да је остављена по страни.
Гасовод још није у употреби, него чека одобрење немачких регулатора. Иако су немачки званичници нагласили да регулатор треба да донесе неполитичку одлуку, Хабек је рекао да се то може променити у случају инвазије.
Међутим, вести у недељу нису биле позитивне за Украјину.
Британска новинска агенција Прес Асосиејшн известила је да је британски министар обране Бен Волас дао интервју за Спектејтор, у ком каже да “Украјина није чланица НАТО-а, тако да није вероватно да ће ико слати војску у Украјину да би се сукобио с Русијом.”
– Не треба да заваравамо људе да ћемо то учинити. Украјинци су тога свесни -, рекао је у коментарима објављеним пре интервјуа.
Дан раније британски премијер Борис Џонсон рекао је телефонски руском председнику Владимиру Путину да би било каква дестабилизујућа активност Русије према Украјини била “стратешка грешка”.