Намера Подгорице је да затре српство и искорени српску традицију у ЦГ, каже историчар Предраг Марковић.
Марковић оцењује да је руководство у Подгорици превазишло највеће непријатеље српства – усташе и УЧК.
Марковић је оценио да је парадоксално да држава коју су основали српски митрополити и владике жели да протера српство, а напад на СПЦ упоредио је са усташким експериментом из 1942. године када су, подсећа, усташе створиле Хрватску православну цркву.
“Мило Ðукановић је овог пута спојио две традиције – усташку, са оснивањем цркве, и традицију косовских Албанаца са отимањем црквене имовине и тако превазишао и једне и друге. Нисмо очекивали да народ, који се сматрао најбољим Србима, и држава која представља тај народ, у мржњи према српским институцијама превазиђе највеће непријатеље српства – усташе и УЧК“, рекао је Марковић за Тањуг.
Запитао је шта ће Подгорица, у намери да искорени српску традицију у Црној Гори учинити са Његошем и краљем Николом, који су, како каже, по критеријумима владајућих црногорских елита српски националисти.
“Краљ Никола је спевао химну о Призрену и Душановом царству. Ако наставе у тој намери, мораће да протерају и Петровиће из свог памћења“, навео је Марковић.
Указао је да већи део имовине, на коју у ЦрнојГори данас полажу право, није био у Краљевини Црној Гори, већ углавном у Аустроугарској, тако да правно-формални наследник те имовине није Црна Гора него Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца и Југославија.
“Ако би све вратили на нулту тачку, а питање је која нулта тачка за црногорску државност, шта ћемо са крајевима који нису припадали Црној Гори пре 1918. године, као што је Бока Которска“, каже Марковић и подсећа да је и север Црне Горе само три године био у саставу Краљевине Црне Горе – од 1912. године до њене капитулације 1916. године.
Како каже, на северу Црне Горе је било много имовине која је припадала вакуфима и коју би, по логици државног врха у Подгорици, требало вратити исламској верској заједници.
Марковић је власт у Подгорици назвао “клептоманском“ елитом која отима историју, језик и традицију и поставио питање шта ће бити са гробљима црногорских предака, ако имовину СПЦ присвоји секта Мираша Дедеића.
“Да ли ће онда преорати српска гробља? Веровао бих у озбиљност црногорске посебне цркве када би већина Црногораца крштавала и сахрањивала по обреду Мираша Дедеића, али мислим да је број таквих безначајан“, рекао је Марковић.
Оценио је да је непримерено поређење црногорске цркве са Македонском православном црквом која је, каже, била проглашена на необичан начин војно-комунистичким актом шездесетих година.
“Али, Македонци су у великом броју пришли тој цркви, за разлику од Црногораца“, указао је историчар.
Упитан шта Србија, осим молбе председника Србије да се не усвоји такав закон, може још да учини да заштити имовину СПЦ у Црног Гори, Марковић је рекао да наша држава нема никакве механизме, али да српски хришћани у Црној Гори треба да размисле да ли су спремни да без икаквог протеста предају целокупно своје наслеђе “пословном удружењу које седи у Подгорици и на Цетињу“.
“Тај народ тамо је и заплашен. Дискриманција Срба у Црној Гори је врло озбиљна, а Срби имају гори статус него у Хрватској када су у питању приступ јавних службама и друга мањинска права“, навео је Марковић.
На питање да ли такав потез има и последице по саму Црну Гору, Марковић је оценио да уништавање везе са Србијом није добро за Црну Гору која, каже, није довољно велика да запосли све своје амбициозне људе.
“Једна од тајни црногорског успеха била у томе што су у Србији доживљени као своји, чак су доживљени као бољи Срби од Срба. Радичевић је писао: „црногорски огањ живи, ко се теби још не диви“, подсећа Марковић.
Каже да су се некада симболом Црногораца у Београду сматрали Петар Лубарда, Матија Бећковић или Павле Вујисић, док су то данас припадници криминалних нарко-картела.
“Да ли због шаке хероина треба уништити имиџ свог народа? Никада више Црногорац у Београду неће бити прихваћен као сликар, песник, глумац“, сматра Марковић.
