Ратибор Јовановић из Крагујевца један је од неколико преживелих немачких таоца који је успео да побегне са стрељања 21. октобра 1941. године у крагујевачким Шумарицама. Становао је до своје смрти почетком овог века, са својом породицом у једној бараци Старе радничке колоније у Крагујевцу, али никада није позван на комеморацију 21. октобра у Шумарице. Био је избрисан вољом нове власти са списка преживелих шумаричко стрељање. Ево и због чега.
Ратибор је био у групи везаних таоца које су Немци гонили испред свог моторизованог батаљона од Крагујевца према Г. Милановцу. Затрпавали су рукама прокопе на друму како би батаљон прошао, али је Ратибор после рата сведочио да су Немце на овом путу нападали четници, и да партизана нигде није било у време борби.
Други значајан разлог што га нова власт није признала као таоца који је преживео стрељање, био је његов рођени брат, Миленко Јовановић, један од храбрих пилота Краљеве авијације који је 6. априла полетео у одбрану Београда. Преживео је обарање свог авиона и касније се нашао у четницима Драже Михаиловића.
Септембра месеца 1944. године, на позив Краља Петра пришао је партизанима, али није хтео да полаже нову, партизанску заклетву. Поручник пилот Миленко Јовановић је рекао да се заклео Краљу и Отаџбини, и тиме је запечатио обе судбине, своју и свога брата Ратибора који је убрзо добио отказ са посла, и који је до краја живота са собом носио братовљеву официрску слику.
