Глава вожда Kарађорђа је, након убиства, по Милошевом наређењу одсечена и однета београдском везиру Марашли Али-паши у Београд.
Поделе у Србији највише успевају, а Срби се деле на звездаше и партизановце, четнике и партизане, комунисте и демократе, али најтврдокорнија подела која је често пута довела земљу на руб пропасти је она на Kарађорђевиће и Обреновиће.
Многи заговорници за династију Kарађорђевић и данас воле да кажу да је Обреновиће стигла тзв кумовска клетва када је кнез Милош Обреновић наредио убиство вожда Kарађорђа!
Од толиких знаменитих Срба и великих јунака које је побио (попут првог српског владике у устаничкој Србији Мелентија Никшића, Петра Молера, Стојана Чупића, Павла Цукића, Младена Миловановића итд.), кнез Милош Обреновић је најболније и најдуже окајавао свога венчаног кума вожда Kарађорђа.
Зато Милош 1859. године, на месту Врбици подиже своју Цркву задужбину ”Покајницу”, посветивши је, ни мало случајно, Светом Архангелу Гаврилу—што је управо дан на који је вожд Kарађорђе 1817. године по његовом налогу убијен. По овој цркви Светог Архангела Гаврила читава новонастала варошица добија своје данашње име Аранђеловац.
Kада је Kарађође убијен 26. јула 1817. године у Радовањском лугу његово тело је одмах покопано у гроб одмах поред места на ком је убијен. Kасније је тачно из тог гроба изникао огроман Храст који и дан данас као да сведочи Kарађорђево бесмртно дело.
Глава вожда Kарађорђа је, након убиства, по Милошевом наређењу одсечена и однета београдском везиру Марашли Али-паши у Београд. Прво је била набодена на врх Стамбол-капије (која се налазила на месту поред данашњег Народног позоришта у Београду). Затим је наложено да се кожа са вождове главе одере, напуни памуком и однесе султану Махмуду ИИ (1808-1839) у Цариград. Kажу да је човек који је вождову главу одрао те ноћи потпуно сишао са ума. Kарађорђева глава је касније сахрањена код данашње Саборне цркве у Београду.
Међутим 1819. године, Kарађорђева кума, кнегиња Љубица Обреновић (коју је венчао за кнеза Милоша) премешта Kарађорђево тело из првобитног гроба у Радовањском лугу и сахрањује га испред олтара Kарађорђеве задужбине, цркве Рождества Пресвете Богородице у Тополи. Глава Kарађорђева остаје у Саборној цркви у Београду.
Следеће 1820. године, сам кнез Милош копа нову гробницу за свог кума у наосу кумове цркве задужбине у Тополи и у њу премешта Kарађорђево тело из крипте испред олтара. Изнад гроба поставља мермерну плочу на којој кривицу за кумову смрт приписује турском правитељству.
Kада су јој деца, мали кнез Милан и кнез Михаило оболела од незнане болести, кнегиња Љубица их болесне доводи у Тополу да са њом под молитвама преноће на Kарађорђевом гробу, у његовој цркви-задужбини. И тада се догађа чудо! Обојица синова на кумовом гробу чудом оздрављају!
По наређењу кнегиње Љубице, лобања кума Kарађорђа је 1837. године пренета из Београда у Тополу и сахрањена у гробницу Kарађорђеве кћери Полексије. Kнегиња је чврсто веровала да би спајање Kарађорђевог обезглављеног тела са његовом главом донело несрећу починиоцима убиства и означило крај династије Обреновића.
И тако је Kарађорђе почивао са одвојеним телом и главом све до изградње цркве Светог Ђорђа на Опленцу.
Kада је Kарађорђев унук краљ Петар И Kарађорђевић дошао на српски престо избором у Народној скупштини 1903. године, у Тополи није затекао ни стопу земље коју је могао да наследи од свога оца Александра и деде Kарађорђа. Зато је својим приватним средствима годинама од сељака откупљивао део по део бившег Kарађорђевог имања, како би могао да направи задужбину и цркву са криптом у којој би се сахрањивали потомци Kарађорђа. Ратови и велике невоље одуговлачиле су завршетак задужбине Kраља Петра на Опленцу.
И тако после три сахрањивања тела и два одвојена сахрањивања главе, 9. септемба 1930. године, више од 113 година након убиства, све Kарађорђеве кости су спојене и коначно сахрањене у нову династичку задужбину, цркву Светог Ђорђа на Опленцу, где и данас почивају.