Недуго након што је ИСТРАГА објавила текст о контроверзном животу сина Оље Бећковић, у инбокс нашег Фејсбук налога почеле су да стижу отворене претње. Иако Бећковић поносито истиче како се залаже за слободу медија, те да је она жртва цензуре, пријатељи њеног сина, вероватно и он сам, не слажу се са идеалима истраживачког новинарства. Само на такав начин може се објаснити чињеница да се ИСТРАГА нашла на мети хулигана и насилника након што је са пуним правом скренула пажњу јавности на проблематичан живот Луке Вишњића.
Није прошло ни два сата од објаве нашег текста, а преко приватне поруке нам се јавио извесни Марко Ђурковић, са намером да нам „је*е матер“.
Након тога, проверили смо листу пријатеља на Фацебоок профилу овог човека. Kада се на тој листи нашао Лука Вишњић, син Оље Бећковић о коме је ИСТРАГА писала, све је било јасно – дотакли смо недодирљиве и за то нам је следила казна.
Оља Бећковић и њој слични, када је њихова каријера у питању, наглашавају како је битно да сваки новинар буде ослобођен било каквог страха. Међутим, иста ствар не важи за оне који имају другачије мишљење. У питању је лицемерје које појединии медији испољавају сваки дан – слобода говора и право на рад важе само за њих. С обзиром на то је Оља претходни пут када су медији покушали у јавност да изнесу чињенице о њеном сину (да је против њега подигнута кривична пријава и да је осумњичен за диловање дроге) претила тужбама и за то добила подршку од стране Б92 и појединих невладиних организација, овакве претње су за нас потпуно очекиване.
ИСТРАГА жели да поручи тим јуришницима да страх од њих не постоји. Ми, за разлику од неких, нећемо лицемерно позивати органе за гоњење да реагују, из простог разлога зато што радимо исправну ствар и не плашимо се никога. Сваким даном добијамо све масовнију подршку од обичног народа, нашој групацији прикључују се нови чланови који желе да нам помогну у истраживању и откривању истине и та подршка нам представља заштиту која је јача од Лука Вишњића и њему сличних.