Војвода Марко Миљанов из племена Кучи се памти као примјер чојства и јунаштва црногорских Срба. Будући војвода је рођен 1833. у селу Медун, а као и многи његови сународници учествовао је у хајдучким нападима на Османлије у том крају. 1856. долази у Цетиње и приступа Перјаничкој гарди кнеза Данила.
Његове акције против Турака су изазвале велики страх међу Турцима, а Миљанов је стекао велики углед међу Црногорцима. О њему су спјевани сљедећи стихови:
„Брда тутње, а градови ћуте
зетска раја слути дане славне,
срдит Марко затворио путе
од Медуна до дна Зете равне.“
Марко је учествовао у несрећном рату против Турака 1861-62. Марко Миљанов није био само велики војсковођа, него и политичар. Борио се за то да се Кучи више приближе другим племенима и самој централној управи. Због ових настојања, Миљанов и кнез Никола ће у почетку имати добре односе. Највећу славу Марко Миљанов је добио у ратовима 1876-78, када је водио црногорску војску у боју код Фундине. Турски губици у овом боју су били још и већи него они код Вучјег Дола. Миљанов се током 1879-80. борио у околини Плава и Гусиња против турске војске и Албанаца Призренске лиге. Иако је претрпио пораз код Новшића, Марко Миљанов се осветио и поразио турско-албанску војску код Мурине. Ипак, Плав и Гусиње су остали ван Црне Горе. Извјештај који су Црногорци послали Миљанову је констатовао да се Албанци хвале тиме што су задржали Плав и Гусиње, али да, што се тиче бојева, немају чиме да се хвале. 1874. Марко Миљанов је постао члан црногорског Сената, а водио је још и племе Братоножића. Био је и градоначелник Подгорице. Међутим, послије рата, Миљанов је дошао у сукоб са кнезом Николом и 1882. се повукао из политичког живота. Миљанов је након ослободилачких ратова у Црној Гори био популарнији и од самог кнеза, што се Николи никако није свиђало. Након тога посветио се литерарном раду. Најпознатије дјело су му „Примјери чојства и јунаштва“, али је писао дјела о Кучима, као и о Арбанасима. Умро је 1901. у Херцег Новом. Ово је само један кратак преглед живота овог познатог и угледног српског јунака који се исказао у више битака, као и у политици.
Извор: Историја Срба
