Чудне ствари обележавају ове дане. Сахранили су Душана, стали у одбрану Милице. Ипак, најновија песма Београдског синдиката је прво скинута са Јутјуба, а затим премештена на Рутјуб, да би се поново вратила на Јутјуб. Да, да не заборавимо, претучена су два Албанска младића, у сред Новог Сада. Један живи тамо, док је други мислио да се ту пресели баш из Призрена. Казали су му да тамо живе мирољубиви људи, и да нема међунационалних трвења. Чак га је и брат посетио, док је овај био у Ургентном. О свему овоме нас извештава „Блиц“, који је успео да ту срцепарајућу причу, његовог друга, објави чим пре.
Призрен. Ако бисмо играли „Слагалицу“, то би било решење једне колоне – Душан, БС, Шиптари у Новом Саду, и коначно решење – Призрен! Призрен, град који је био „царски“ у време Душана Силног. Призрен, назив најновије песме Београдског синдиката. Призрен, град у којем нема више Срба, али град из којег долази тај Шиптар да тражи посао у Новом Саду. Призрен, као најновији подсетник наше глупости и поводљивости. Призрен, као показање да је Нови Сад и даље Српски!
Можда није коректно, али је ипак крајње логично, и крајње човечно. Ако твој народ изврши окупацију једног дела (18%) територије, и притом изврши нечовечни злочин над живљем тог краја, и то два пута у пет година (1999, 2004), онда једноставно, не идеш у други по величини град те земље да тражиш посао. Једноставно, то не радиш. Није људски то радити, јер још се није ни „охладио“ јутјуб снимак шиптарског „хероја“, који руши крст са саборне цркве св. Ђорђа у Призрену, а ти долазиш из тог града, да тражиш посао овде!?! И још се чудиш, и јавно исповедаш. Не зна се ко је глупљи. Да ли онај који се исповеда, или гласило које ту исповест прима, док је савршено извесно који ће се то слој у овој земљи над тиме ишчуђавати! Да, то ће бити Јевропејци и другосрбијанци. Сви остали ће знати да то што су та два шиптара урадила није било човечно. Једноставно – НИЈЕ.
Ево, малог покуса. Молим вас, укуцајте на Јутјубу рушење цркве Св. Ђорђа у Призрену, и одгледајте то. Видите сву виртуозност млађаног Шиптара док кида крст са куполе храма. Одгледајте то, веома пажљиво. А онда, сасвим искрено, себи признајте да ли је то што су ова два Шиптара урадила било имало људски!?!
Не, није… а, зато ниједан Немац није ишао у Израел да тамо ради, или да се тамо одмара, или да се тамо диви културним садржајима тог поднебља, по завршетку Другог светског рата. Једноставно неке ране морају да зарасту. Нема то много везе са овим или оним интеграцијама колико са елементарном логиком и људским достојанством. Са човечношћу!!!
Мислите о томе…
Јереј др Угрин Поповић
