Петнаестог новембра 1914. године, Богољуб Васиљевић је са својим командиром и још неколико војника био у патроли на левој обали Колубаре, у Великом Пољу.Ту је, у сукобу са непријатељем који је надирао ка Колубари, тешко рањен његов командир. Војници су хтели да га изнесу из окршаја, али нису успели. Непријатељ је тукао све жешћом ватром и могли су сви да изгину…Тако су командира вукли неколико метара, па су га оставили у једном лугу и вратили се на десну обалу Колубаре. Кад је за ово сазнао командант сектора, пуковник Милојко Лешјанин, позвао је поднаредника Васиљевића и наредио му да се одмах врати и види шта се догодило са рањеним командиром.Васиљевић је одмах извршио наређење. Узео је пешкир, везао га на пушку и прешао преко Колубаре међу Аустријанце. Рекао је да је „парламентарац“. Кад је дошао до места где су оставили рањеног командира, сазнао је да је заробљен и да су га Аустријанци пренели у Стублине, у пољску болницу.Богољуб Васиљевић је потом наишао на Аустријанце. Као „парламентарцу“ везали су му очи и одвели у Стублине вишем аустријском официру, који је командовао тим сектором…Преко тумача Васиљевић је објаснио да је дошао да тражи краћи прекид ватре, како би се са обе стране покупили тешки рањеници и сахранили изгинули војници. „Нема потребе да се за то бринете!“, рекао је грубим гласом надмени аустријски официр. „Спасавајте, ви који сте још живи, своје главе, јер ћемо у року од пет дана бити у Нишу, тамо где је сада ваша влада.“
Богољуб Васиљевић, пркосан, храбар ратник, одмерио је аустријског команданта од главе до пете и рекао:
„Бићете у Нишу свакако, али као – заробљеник!“
Аустријски официр је прогутао ову увреду и разговор се на томе завршио. Везаних очију, праћен стражом, Васиљевић се вратио на десну обалу Колубаре. Обавестио је команданта каква је судбина задесила њиховог командира. Прећутао је шта је рекао аустријском команданту… Није прошло ни месец дана, а у великем окршају на Космају Поћорекова војска је била страховито потучена. Међу заробљеницима који су пали у руке српских ратника, нашао се и онај виши официр са Колубаре. Одведен је у Ниш, у заробљенички логор…Кад је сазнао где се налази, јавио се на рапорт и нашим официрима испричао сусрет са поднаредником „парламентарцем“. Рекао је да је био запањен његовим држањем и то у време кад је изгледало да је Србија изгубила рат. Изразио је своје мишљење да овај војник заслужује да буде одликован. Убрзо су проверени наводи аустријског вишег официра. Сазнало се да је реч о Богољубу Васиљевићу. Одмах је одликован Карађорђевом звездом са мачевима.
Да бисмо знали шта је све требало да знамо, треба прво да се ратосиљамо наметнутог знања!
Извор: Принцип
