Генерална скупштина UNESCO 2003. године је донела препоруку којом се сугерише равноправна употреба свих језика и свих писама на интернету. Но да ли је то у пракси тако?
Према Уставу Србије ћирилица је службено писмо. По истраживањима из 2014. 47 процената становништва Србије користи латиницу, а 36 одсто ћирилицу, док у Београду број „латиничара“ прелази 60%. Домаћи лингвисти упозоравају да би за пар деценија ћирилица практично могла да престане да се употребљава у Србији.
Поред бројних апела како државних институција тако и друштава за заштиту ћирилице, ипак број домаћих сајтова на латиници је неупоредиво већи од оних који користе ћирилично писмо. Разлог зашто домаћи сајтови радије користе латиницу него ћирилицу је врло једноставан – да би били доступни и читаоцима у региону, самим тим да би имали већи број кликова и већи утицај.
Србија равноправно користи два домена, један латинични и други ћирилични. Већина домаћих домена, преко 100.000, је регистрована на латиничном домену „.rs“. Регистрованих ћириличних домена „.срб“ има негде око 3.500, то је други ћирилични домен у свету. Први је наравно руски. На .срб домену нема много регистрованих сајтова, претежно су то купљени домени да би се заштитио одређени бренд, што значи да се корисници пре опредељују за латинични домен у уверењу да се ћирилични домен теже претражује, што није тачно.
За Гугл претраживач званично писмо је ћирилица, међутим, овај претраживач повремено, уколико претражујете реч на ћирилици, може да индексира текстове на бугарском и руском језику. Ако пак претражујете на латиници, приказује текстове и на хрватском језику, чак и ако сте подесили претрагу искључиво за српску ћирилицу. Но ово је проблем пре свега домаћих сајтова и ћириличних и латиничних, који немају дефинисан језик и писмо у свом веб коду.
На друштвеним мрежама око 70% домаћих корисника радије користи латиницу. Но друштвене мреже нису нетолерантне према ћирилици. Фејсбук прихвата српску ћирилицу равноправно са латиницом. Хештегови на Твитеру и Фејбуку се могу писати на ћирилици. Корисничка имена, постови, интерфејс све може бити исписано ћирилицом.
Велики део света користи ћирилицу, стога су бројни ћирлични фонтови доступни на многим сајтовима. Не може се рећи да ту постоје непремостиви графички проблеми због којих би ћирилица била маргинализована.
Брендирање на ћирилици чак доноси предности у мору латиничних брендова јер се издваја специфичношћу писма, а на интернет претраживачима се боље котирају ћирилични натписи и брендови јер је мања конкуренција.
Подешавање ћириличног фонта на „паметним“ мобилним телефонима се решава у три клика, дакле ни ту употреба ћирилице не представља проблем.
Проблем са употребом ћирилице на интернету није толико техничке природе колико је то ствар навике. Међутим постоје и технички проблеми. Поједини форуми после апдејтовања су изгубили ћирилични садржај, јер нова верзија форума га просто није препознала.
Недавно су бугарски корисници Твитера били блокирани због употребе ћириличног писма које је прилично слично руском. Твитер алгоритми су просто препознали ове кориснике као руске ботове због појединих кључних речи исписаних ћирилицом и блокирали их. Но поред ових пар изузетака заиста не постоји озбиљан разлог да се тврди да је ћирилица угрожена на интернету те да постоји оправдан разлог за избегавање њене употребе. Оно што је кључни проблем опстанка ћирилице како на интернету тако и ван њега, јесте наше опредељење да је користимо.
Жељко Ињац
Извор: rtv.rs
