Нисам хтео да шаљем младиће из Србије да гину, а да Срби из Kрајине беже, поручио је бивши председник СРЈ Слободан Милошевић у до сада необјављиваном говору, забрањеном интервјуу који је дао 12. децембра 2000. године, свега два месеца од успостављања петооктобарске власти.
Милошевић је говорио ексклузивно за тада популарну телевизију Палма и било је то, практично, његово последње право обраћање јавности пре него што је касније ухапшен. Ипак, разговор тада већ бившег председника са новинаром Микијем Вујовићем био је забрањен и светлост дана је угледао тек недавно.
Слоба је, између осталог, испричао шта се заиста догађало тог 5. августа 1995, када је колона крајишких Срба кренула у Србију суочена са хрватском „Олујом“. На питање да ли је тачно да је он лично тражио да се брани Република Српска Kрајина и инсистирао на тој одбрани, Милошевић је објаснио како се све заиста одиграло.
– Ја сам се залагао да се Kрајина брани јер сам проценио да, колико год одбранили, у преговарачкој позицији коју смо морали тиме да остваримо, дошли бисмо до бољег решења. Чак им је (Србима, прим. аут.) таква порука и послата, није било ни једног јединог потеза одбране, а после смо гледали како хрватски генерал џипом се вози пола сата кроз огромна складишта војне опреме коју су имали на располагању да бране РСK, а онда су замерили да смо то ми учинили – рекао је Милошевић.
Не бојим се Хага!
Вујовић: Бојите ли се Хага, господине Милошевићу?
Милошевић: Ја не признајем ту институцију, то је политичка институција која је део тог механизма растурања и уништења српског народа.
В: Имате ли разлога да се бојите?
М: То вам је већ питање боље. Немам никаквог. Могу мирно да спавам и савест ми је потпуно чиста
Није тачно да је деда Аврам направио програм за препород
Вујовић: Господин Драгослав Аврамовић је стекао популарност у народу, супердека, чувен због тог антиинфлационог програма. Ја вас молим да ми кажете пуну истину ко је творац тог програма.
Милошевић: Па видите како… Ми смо крајем 1993. направили један велики тим економиста. На челу тог тима био је Никола Станић, који је својевремено био и министар пољопривреде и министар финансија. Он је у децембру 1993, пред саму промоцију тог програма, дошао код мене и рекао ми: „Имамо овде једног доброг стручњака за финансије Драгог Аврамовића, који ће добро пропагирати овај програм, да га ставимо за председника савета пројекта“. Ја сам то прихватио. Мени је Драги Аврамовић био један симпатичан човек и он је врло елоквентно тај програм бранио, али он никад тај програм није направио. Тај програм је направила група од седамдесетак економиста, коју је водио Никола Станић.
Опалио по Дафини и Језди
Слоба је поткачио и пирамидалне банкаре Јездимира Васиљевића и Дафину Милановић, називајући их „гг банкарима“.
– Kако је неко замишљао да у условима санкција могу да се купују товари нафте и других стратешких производа, без новца који треба да напусти земљу да би се извршила плаћања кроз врло ограничене банкарске канале којима је наша држава располагала. Међутим, све те трансакције су веома формалне и видљиве. О бесмислицама такве врсте је могуће говорити као кад би директор неке банке сад могао лепо да отвори свој трезор, покупи новац и оде. Мислим, директор озбиљне банке, не оне „гг банке“, које су осниване против наше воље и за које смо својевремено говорили и тражили да се објави да држава не гарантује за улоге у тим банкама – наводи Милошевић.
Он је у овом интервјуу навео како је неименованој групи политичара поручио да неће да шаље у рат децу из Србије док њихови земљаци беже с кућних прагова.
– Ја сам тада рекао групи политичара: „Ви нећете да браните РСK ни пола сата, а од мене тражите да одавде пошаљем децу да гину за одбрану ваших кућних прагова, са којих сте побегли главом без обзира“. Такву одлуку ја нисам хтео да донесем. Ми смо могли да одемо да им помогнемо, али не да уместо њих бранимо РСK. И не би било ни праведно да неки младић који је примио избеглице из РСK и оне који су побегли главом без обзира пред усташким нападима иде тамо да гине док они овде само воде политику и објашњавају како је то наша света дужност. Света је дужност сваког патриоте и сваког Србина била да се брани, а не само ових Срба из Србије, који су учинили све за одбрану српских интереса – поручио је Милошевић.
