Не знам да ли памтите када је 1998. у селу Јунику амерички дипломата Ричард Холбрук у чарапама присео на канабе поред, до зуба наоружаног, терористе ОВК.
Тај призор симболично је означио јавну подршку САД сепаратистима на КиМ. О каквом је лицемерју реч говори чињеница да се само месец дана раније ОВК налазила на америчкој листи терористичких организација. Истини за вољу, садашњи амерички сенатор Елиот Енгел још 1993. првим летом је стигао у Приштину и позвао Албанце на хитну милитаризацију. Без сумње, ОВК је од почетка имала пуну логистичку подршку западних центара моћи. Американци су их наоружавали, а Немци им шили униформе.
Када су наша војска и полиција непуних шест месеци уочи агресије НАТО позвали Албанце на добровољну предају оружја, пред њима су полагане и америчке аутоматске пушке. Сећам се Видовдана 2012. године, када су нам јединице РОСУ с дугим цевима и репетираним хеклерима отимали националне симболе и цепали мајице са српским знамењима.
Једна девојка препознала је терористу у униформи: „Па, овај ми је запалио кућу у Подујеву!“ Само на Косову и Метохији политички Запад тероризам назива „ослободилачком борбом“, иако је он по својој суштини и циљевима истоветан бомбашким нападима у остатку Европе. Само на Косову и Метохији терористичка формација прети да постане регуларна војска.
Искуство нас је научило да Албанци ујутру не доручкују и увече не лежу док им газде то не одборе. И овога пута сценарио је исти. Из америчке амбасаде у Приштини стигла је подршка формирању званичних оружаних снага „Републике Косово“. Албанци су одмах прионули на рад. У својој бахатости они се и не труде да сакрију главни циљ формирања војске и отворено поручују да је мета север Косова и Метохије, већински насељен Србима. Хашим Тачи и Рамуш Харадинај, који су током деведесетих убијали недужне српске и неалбанске цивиле, али и „непослушне“ Албанце, одавно су скинули униформе, обукли одела и уживели се у нове улоге некаквих државника и политичара. Сада намеравају да читаву некадашњу ОВК пресвуку у легалну војску такозваног Косова.
Американце не узбуђује чињеница да су „косовске оружане снаге“ у потпуности супротне одредбама Резолуције 1244, као што нарочито не маре за исход референдума у Македонији, где су до ногу потучени вољом народа да одбије пузећи улазак у НАТО пакт. Тамо где не могу милом, они наступају силом. Њихов циљ је да се процес на КиМ што пре оконча, како би се након повлачења Унмика и Кфора, на територији јужне српске покрајине и званично поболе заставе НАТО алијансе.
На овакве претње мрежа антисрпских невладиних организација и одавно поткупљени делови лажне српске елите ћуте као заливени. Исти су недавно спровели читаву хајку на сам помен враћања обавезног служења војног рока. Кажу да Србији војска не треба, али очито то не мисле и за Косово. Док је Србија испоручивала Хашком трибуналу бивши војни и политички врх, Албанци су улагали милионе у одбрану својих ратних злочинаца. Док су Тадић и Шутановац топили тенкове, Приштина је подизала своју борбену готовост. Након унутарнационалне диверзије с којом се Србија суочила, време је за трезвено и државотворно сагледавање прилика. Нема дилеме, уколико Албанци до краја спроведу формирање званичне војске, из Београда одговор може бити само један – проглашавање окупације Косова и Метохије!
Милица Ђурђевић Стаменковски
