У сусрет конгресу ДПС поново читамо о вероисповедном плану ове партије. Плану за уређење цркве. Православне, јасно. О католичанству и исламу ова партије ћути. То су за њу забрањена питања, или, тачније, питања изван сфере интересовања. Брат њих интересује, најближи, и оно што је његово, али и њихово, ако верују. Све је то верујућег православног народа, како Срба, тако и Црногораца.
Али, верују ли они у Бога? Вуковић, рецимо, да ли се крстио, молио, постио исповедао, миропомазао, причестио ове године, или Мило, можда? Није то обавеза, ствар је слободног избора и слободног друштва. Ради се о томе да о Богу и Христовој цркви не могу одлучивати они који нису „део тела Христовог“. Никако не на партијским састанцима, па био то и конгрес.
Међутим, они то свеједно хоће, упркос свему цивилизованом. Њих не интересује вера, њихов једини интерес је – имовина. Они су специјалисти за имовину, а вере се дотичу начелно, декларацијски понављајући да „сви имају право на слободу вероисповести, и Црногорци“. Замислите, „и Црногорци“. Као да Црногорци већ не иду у своју цркву, као да се већ вековима на крсте, славе дане радости и васкрсења, сахрањују.
ДПС хоће да подели сакралну имовину православног народа у Црној Гори, да је одузме од канонске цркве, од њеног правог титулара, да је отме мимо судова и закона, према партијским закључцима. То они хоће. Да партија одлучује чија је црква, чија је њена имовина, и коме треба да припада. Запрепашћујуће. Нечувена прећутна бласфемија и богохуљење. У средњем веку инквизициона порота из реда доминиканаца имала би пуне руке посла.
Христова црква и њена имовина треба да буде не Божја, него државна, и то по партијском програму који би се озаконио у њиховим прописима и опет покушао „национализовати цркву“ у духу своје комунистичке традиције, како су то већ покушали да ураде, од народа поништеним, Законом о верским слободама.
Али и данас народ понавља „не дамо светиње“, иако их они неће чути. Заробљени својим једноумљем на крају планирају да прогласе „happy end“, и онда ће држава омогућити да „сви верски објекти буду отворени за припаднике свих религијских заједница“!? Какво убијање интелекта, какав терор над разумом. Држава ће управљати верским објектима, то је проглас ДПС. Дакле, не верујући народ, не канонска црква, не Христови ученици, не, не. То је по ДПС надлежност управних чиновника из подземља, или, како би то можда Ф. М. Достојевски, извесно запрепашћен, узвикнуо – „нема више Бога за ДПС, Бог је држава“, а у њиховој тамници једини првосвештеник је председник њихове партије.
И на крају – пазите сада – долази сам врхунац бестидне глупости у виду формулације „сви ће верски објекти бити отворени за припаднике свих религиозних заједница“!? Па ту слободу имају сви грађани Црне Горе и данас, било као верници или као туристи. Зашто понављати оно што сви већ имају као право и користе као слободу. Да ли је то порука да ће представници исламске заједнице моћи да служе обред у православним црквама, евентуално адвентисти, можда бискуп которски? Или је ту реч о томе да ће држава увести радно време за употребу верских објеката, и то тако да би владика Јоаникије служио литургију сваки други дан у цркви Ђурђеви ступови, док би истовремено тзв. владика Михаило партијским активистима ДПС, умотаним америчким заставама, држао проповед у Цетињском манастиру? Па да, наравно, мора се знати радно време и одговорност, па ако владика случајно закасни на обред може му се, на пример, одузети право на раније прописану литургију недељом.
Дакле, да се зна ко одлучује у Црној Гори. Живео конгрес ДПС: „Смрт (православној) цркви – слобода држави“!
