Гордана Димитријевић, била је својеврсно заштитно лице градског одбора Јединствене Србије (ЈС) у Врању, а њен прелазак у редове Српске Деснице (СД) изазвао је бројне коментаре и избуркао локалну политичку сцену. О политици, разлозима зашто је отишла из Јединствене Србије, колико се заиста „обогатила“ у и какве су јој тренутно политичке амбиције разговарали смо са Горданом Димитријевић.
Политичку каријеру сте започели у СПС-у, одакле сте озбиљнију политичку каријеру остварили у Јединственој Србији. Изненадили сте многе својим одлуком да се опробате у новој политичкој опцији.
ГОРДАНА ДИМИТРИЈЕВИЋ: Први сусрет са политиком десио се 2012. године кад сам на наговор једног од челних људи из СПС-а приступила овој странци и била одборник у Скупштини Града. Након три године, вратила сам одборнички мадат и иступила из странке, због несугласица са првим човеком ГрО Врање. После пола године постала сам члан ЈС, на позив Председника ГрО Дејана Манића. То јесте била важна прекретница јер сам имала прилике да се озбиљније бавим политиком, али и да боље упознам начин функционисања и рад једне странке на локалу. Верујем да сам многе изненадила својом одлуком да одем из ЈС и приступим Десници, али не и оне који су били упуцени у дешавања унутар Градског одбора и Актива жена.
Зашто Десница?
ГОРДАНА ДИМИТРИЈЕВИЋ: Ради се о новој странци о којој ће се тек чути, а оно што ме је посебно привукло јесте велики број изузетно квалитетних људи у ГрО, са којима сам видела одличну будућу сарадњу. Не смем да изоставим чињеницу да је међу њима много мојих сарадника из ЈС.
Занимљиво је да иако сте доста присутни у медијима, нисте говорили о томе зашто сте напустили Јединствену Србију?
ГОРДАНА ДИМИТРИЈЕВИЋ: Морам да признам да нисам ни имала прилике да говорим о томе јер се већина медија више бавила спекулацијама и нагађањима, него чињеницама. Нико ме од новинара до овог интервјуа није контактирао, а више је чланака написано о мом доласку у Српску Десницу. Много је разлога зашто сам напустила ЈС, али је један од највазнијих незадовољство начином руковођења странком, на локалу. Хијерархија мора постојати, лидери су такође врло важне политичке фигуре, али по мом мишљењу, једноумље је погубно како за развој странке, тако и за вођење политике.Са тим ја нисам могла да се носим јер сам одувек важила за особу са јасним ставовима и потребом да те ставове аргументовано браним.
Да ли је сте се са неким сукобили у странци?
ГОРДАНА ДИМИТРИЈЕВИЋ: Тешко су ми падали вербали напади и увреде које су више пута јавно изношене на састанцима ГрО, увек од стране само једног човека, прозивање како сам „штетна“ за ЈС, како не доприносим функионисању странке, немам политичког капацитета, немам поверење гласача итд. Заиста је бесконачан низ разлога који је довео до тога да се осецам непожељно у странци у којој сам била 4 године и чини ми се дала свој максимум. Дешавало се да добијем задатак око организације неке акције и да у току реализације, која протиче по плану, без објашњења будем склоњена. Не желим да помињем и велике притиске које сам имала као директор ЈУ Народни универзитет, не само у вези са запошљавањем, него и у раду и руковођењу установом. Нисам могла да себе подредим императиву „Твоје је само да слушаш, не и да мислиш“ јер доживљавам себе као особу која има професионалне квалитете, интелектуалца који има капацитета да добро ради свој посао.
Kаква су Ваша политичка очекивања када је у питању Покрет Српска Десница?
ГОРДАНА ДИМИТРИЈЕВИЋ: Ма колико неко говорио да сам врло амбициозна особа, моје политичке амбиције су јасно ограничене. Политика је неопходна да вам обезбеди простор за истицање у професионалном смислу и ја је добрим делом тако и доживљавам. Са друге стране програм СД нуди нешто што је у овом тренутку неопходно нашем друштву, а то је враћање правим породичним вредностима, чување националног идентитета, националне привреде и пољопривреде, очување традиције, културе, језика и писма. То је оно у шта и ја лично верујем.
Да ли сте се заиста обоготали у политици?
ГОРДАНА ДИМИТРИЈЕВИЋ: За једно велико животно искуство, да. У материјалном смислу, нимало. Установа којом руководим је једна од најмањих јавних установа у Граду, и по буџету и по броју запослених. То што имамо одличне резултате у пословању требало би да говори у прилог томе да никада са моје стране није било злоупотребе службеног положаја. Уосталом, ДРИ је контролисала две године узастопце и нашу установу, али никада није било ниједне замерке, приговора, нити прекршаја Закона, а о тежим случајевима да и не говорим.
Приписује Вам се куповина некретнина од како сте на политичкој функцији?
ГОРДАНА ДИМИТРИЈЕВИЋ: Људи који ме приватно познају, знају да моја породица и ја 25 година живимо у породичној кући мојих родитеља. Супруг и ја смо факултетски образовани, радимо већ дуго и уз то имамо приватни бизнис више од 20 година. Планирали смо да једном купимо стан за своју децу, у граду у коме одаберу да студирају. Након што је наш старији син уписао факултет, изнајмили смо стан за њега, а касније смо и дефинитивно одустали од куповине некретнине тамо. Одлучили смо да купимо нешто што ће нам попуњавати кућни буџет тиме што бисмо га изнајмљивали. Тачно је имамо стан од 39 квадрата у Грчкој. Није тачно све остало што неки медији наводе у вези са тим.
Да ли сте ранију и имовину стечену у међувремену пријавили Агенцији за борбу против корупције?
ГОРДАНА ДИМИТРИЈЕВИЋ: Сва моја имовина, штедња, полисе и остало је било пријављено Агенцији за борбу против корупције, на дан ступања на дужност директора 2016. Оно што јавност можда не зна, то је да имовинска карта фунционера може бити дотупна јавности само делимично и оно што се види на сајту је делић података који има и чува Агенција. Са друге стране имовину пријављену на име супружника, јавност уопште не може да види, што опет не значи да Агенција нема те податке.
Руководећаместа у Јавним установама и предузећима су условно речено подређена политичком опредељењу. Да ли после напуштања ЈС остајете на функцији директора Народног универзитета?
ГОРДАНА ДИМИТРИЈЕВИЋ: За сада, да. Иако ово није политичка функција, ипак зависи од политике. Остаћу до онда до када се процени да треба да будем ту.
