На седници Савета безбедности Уједињених нација у четвртак, коју је заказала Јужноафричка Република, разматраће се извештај генералног секретара УН Антонија Гутереша о стању на Косову и Метохији упркос покушају опструкције Приштине и Лондона.
ЈАР је, подсетимо, држава која не признаје независност јужне српске покрајине, разматраће се извештај генералног секретара УН Антонија Гутереша о стању на Косову у протекла четири месеца. Ову седницу је Приштина уз помоћ Велике Британије покушала да откаже наводећи као разлог то што амбасадорка такозваног Косова Вљора Читаку не може да присуствује седници.
Председник Србије Александар Вучић разговарао је 19. септембра са специјалним изаслаником генералног секретара УН и шефом мисије УН на КиМ Захиром Танином о ситуацији на Косову и Метохији поводом припреме извештаја генералног секретара УН о раду Унмика, који ће бити представљен Савету безбедности 31. октобра. Захвалио је Танину на доследном залагању Унмика за поштовање Резолуције 1244 и нагласио да су седнице СБ, посвећене раду Унмика, важне за Србију због одржавања континуитета разматрања питања КиМ, као и због редовног информисања о политичкој и безбедносној ситуацији, која је далеко од мирне и стабилне, уз честе напетости и инциденте.
Шеф српске дипломатије Ивица Дачић одбацио је сумње у то да ће бити одржана седница у четвртак рекавши да су „на крају ипак представници Приштине обавестили да ће доћи на седницу“. Истакао је да ће чланице СБ УН упознати с актуелном ситуацијом на КиМ, с многобројним инцидентима, с афером о наводном тровању, великим лажима које долазе из Приштине.
- Пренећу ставове председника Александра Вучића да ми желимо компромис, наставак дијалога, али да је очигледно да с друге стране и даље желе да наметну свој став о признању независности Косова што је за Србију апсолутно неприхватљиво. Желимо компромис и учествоваћемо у наставку дијалога ако се створе услови за то, ако се укину таксе – поручио је Дачић, преноси Тањуг.
Каже да су се неколико дана пре одржавања седнице представници Приштине жалили да њима не одговара термин и тражили су одлагање, па је онда званично представница Велике Британије захтевала од председавајућег да се та седница ипак одложи.
- Дефинитивно ће седница бити одржана 31. октобра у СБ УН и ја ћу учествовати на тој седници – истакао је Дачић. Један од главних разлога зашто Приштина не жели да се одржавају седнице у Њујорку, да би створила лажну слику да присуство и надзор УН на Космету више нису потребни, јесте што су доживели тешке дипломатске поразе.
Тако су на седници одржаној 10. јуна копља укрстили Ивица Дачића и Вљора Читаку. Представница Приштине је изнела став „да независност Косова није продукт сецесионистичког покрета него деколонизације“, закључивши да „Србија више никада неће владати Косовом“.
Дачић је узвратио да је безобразлук рећи за Србе да су колонизатори, да су владали, а не да су живели на Косову. И на седници 7. фебруара Србија је однела дипломатску победу јер су чланице СБ једногласно осудиле увођење косовских такса од 100 одсто на робу из Србије и Босне и Херцеговине.
Бивши шеф дипломатије СР Југославије Владислав Јовановић за Политику каже да је наш интерес „да се што више оживи дух СБ у решавању питања КиМ, а Запад би желео да се што мање ово питање појављује у Њујорку“.
- Запад је све нервознији и забринутији јер време пролази, а такозвана држава Косово виси о концу и све им је непријатније да то објашњавају остатку света јер прибегавају аргументу силе. Ми смо оснажили позицију јер је статус КиМ и даље отворен. Наше позиције су додатно ојачане успехом српске дипломатије и чињеницом да точак признања враћа уназад јер је 15 чланица УН повукло раније одлуке о Косову – наводи Владислав Јовановић.
