Од давнина је познато да је Бог слао многе своје пророке и духовнике да пренесу одређене поруке народу.
Православна црква слави у чува успомену на Пророке који су најавили долазак Господа Исуса Христа. И после тога, у последњих две хиљаде година, Бог је преко великих духовника упозоравао народе. Једног од таквих духовника, праведника и молитвеника за цео пали род људски, наш народ имао је у монаху Гаврилу. Има много сведока да су се многе пророчке речи оца Гаврила испуњавале. Једна од сведока је и монахиња Макрина Мајсторовић. Верује се да би његова упозорења требало схватити озбиљно као сигнал за покајање народа.
Још као млад припадао је Богомољачком покрету. После Другог светског рата дошло је тешко време за Цркву. Припадници Богомољачког покрета били су на мети нове комунистичке власти. Витомира, како је било световно име старца Гаврила, ухапсили су под оптужбом да је народни непријатељ и непријатељ социјалистичког поретка.
После једног од страшних батинања, где му је од удараца покла бубна опна и слух оштећен заувек, бацили су га у подрум пун ледене воде, а његовој породици су поручили да дође по његово тело, јер су се надали да је мртав. Међутим, отац Гаврило је преживео! По изласку из затвора, постао је црквењак у Јагодинској цркви, да би у манастир пошао кад је већ био превалио педесету.
Манастир Светога Луке у Бошњанима почео је да се гради мало пре него што је он дошао у њега. Од јаких киша вода је улазила у тада још помоћни конак, односно бараку. То није сметало оцу Гаврилу да се духовно подвижава. Монахиња Макрина, која је живела заједно са старцем Гаврилом у манастиру Бошњањи, почетком деведесетих година била је сведок испуњења старчевих пророчанстава. Она је, што је много важније, записала пророчанства старца Гаврила.
“Србију ће распарчати, на делове, отцепиће и Војводину и Косово, и Санџак, и Црна Гора ће делом Албанија бити, даће се њеном народу на коришћење, наши неће тамо смети ни живети. И тамо ће наше светиње рушити. А свет ће их подржавати, исти они који су нас и бомбардовали. Више се неће из Београда земљом управљати, већ ће посебно, свака отцепљена јединица имати своје центре за све. Спас је у општем покајању и повратку Срба Богу. После великог светског сукоба Срби ће уз помоћ Русије вратити Косово”, говорио је монах.
“Уобичајено је било да када дођемо из рада, прочитамо вечерњу молитву и онда уђемо у собу код оца, да га пре спавања обиђемо, да се договоримо за наредни дан, да нам да упутства, да се оцу пожалимо ако је нешто било лоше, или да га питамо да ли му нешто треба. Увек смо задњи опроштај, кад полазимо у собу, узимали из очеве собе. Мајка и ја смо спавале у соби преко пута да бисмо могле ноћу оца да обиђемо, да му не испадне жар и тако…
Тако смо једном ушле у његову собу без неког посебног разлога, да га обиђемо, да видимо да му није случајно спала постељина, да му наместимо. Отац је пришао прозору и чудесно је погледао. Тада још није било ни бомбардовање, ни рат на Косову. Погледао је кроз прозор и погледао је ка небу и казао:
“Јој, ћерко, види месец крвав, ћерко, небо се отворило, црвени барјаци са неба крећу на Косово. Крвави барјаци, ћерко, поново ће рат, поново ће рат за Косово да се бије…, каже он, и на православље ударили, доћи ће да завлада тај њин полумесец. Ћерко моја, мисле да згазе православље, кад се буду осмелили, Бог им неће дати.
Видим, ћерко, да они доносе одлуку да нам земљу распарчају и да нам Косово узму. Морају се склонити светиње из наших цркава, тако су и наше мудре владике Чарнојевићи радили, светиње су носили са места на место, да не бих њих агарјани подузели. Видим куће на Косову горе, видим народ бежи, падају и убијају и Албанце и Србе.
Видим, ћерко, наше крстове руше на цркви. А ја велим: Како, оче, руше, ко ће се на цркву попети, висока је, ако падне? Каже он: Видим, ћерко, попео се на цркву и крст руши.” Касније, када је 2004. године био погром, сетила сам се тога. И тада ми је још рекао: “Јој, рат се и невоља ближи, велика мука и несрећа, али не вреди”, испричала је мати Макрина.
“Старац Гаврило је рекао да не идемо путем којим иду наши непријатељи. Тај пут је пропаст, немојте ићи тим путем као они, то је црна река… Наши не могу Косово одбранити. Они ће га узети за привремено”, говорио је нонах. Монахиња Макрина каже да су неколико недеља после тих старчевих речи, дошли мештани из оближњег села и рекли да је почело бомбардовање Србије.
Старац Гаврило је позивао српски народ на пост, молитву, покајање, иначе ће се у супротном због многих грехова у народу, свештенству и владара излити гнев Божији: Поред тога што је наговестио да ће села остати пуста, старац Гаврило је и упозорио:
“Воде здраве за пиће неће имати, само у планинама и брдима. Тући ће се људи на изворима да на ред за воду дођу. Из градова ће људи бежати, и то у колонама, неће имати од чега живети, посла неће бити, фабрике неће радити, а дугове држави неће имати од чега намирити. Неће људи ни хлеб имати чиме да купе. А порези ће бити на све што имају.”
“Србину тамо слободе неће бити, све док Русија не постане царевина. Молите се сви Богу да до тога што пре доће, тад ће и Србима сванути. Тада ће се православни удружити, коначно ће схватити да су заједно јачи, и онда ће бранити своје. А муслимани, они се већ пописују, и сви се за исто боре, стално се договарају како да загосподаре, а и папа ће исто то радити.”
“Благослов Србији може само са неба сићи, и то опет молитвама Мајке Божје и Светих Немањића, са свима Светима. Свети Сава плаче пред Богом, чули сте Небеску Литургију, па се подучите. Зато од неба само помоћ очекујмо, и полажимо наду у Бога, а не у људе”, говорио је старац.
Монахиња Макрина каже да је старац рекао да ће „велике силе ратовати над нашом земљом и наш народ неће за то време пострадати, и за то време ће се наш народ нагло из туђих земаља враћати у нашу земљу. Због неких картица ће се враћати, да ли због ових чипова (ових нових картица), и Тарабић је нешто слично рекао. Мати Макрина наводи да је старац Гаврило прорекао да ће после победе Русије Србија уз помоћ православне браће са истока вратити докле је наше Косово било.
Страдање Београда
“Видео сам Београд све у сивилу и беди, он нема више благослова да буде престоница. Због мита, корупције, безакоња, секти и неморала. На власти седе људи огрезли у криминал и безакоње. У Београду народа много у неморалу живи. Силни се расипају у раскоши и вилама, возе скупа аута, а сиротиња ни хлеба нема деци да купи да их храни. Зло и наопако! Велику ће невољу навући и гнев Божији што тако неправду творе”, прорекао је старац.
Због тога ће Београд страдати, старац није рекао прецизно како, да ли од земљотреса, неке природне катаклизме или од бомбардовања. Рекао је да види колоне људи из Београда, многима ће Бог пројавити да треба из њега да побегну, да се спасу. Господ ће се смиловати ради молитви и светиња, треба сада архиве и књиге на време из њега сконити, да се не би за вечност загубили, и више он престоница бити неће, јер он је и сада изгубио благослов да буде престоница.
Извор: Опанак.рс
