Марко Перковић Томпсон већ више од две деценије миљеник је свих највећих поборника усташтва у Хрватској.
Овај хрватски „национални херој“ своју каријеру изградио је на великом броју песама у којима говори о „Домовинском рату“, ослобођењу „мајке“ Хрватске, четницима и врбама, и у којима позива на најгоре могуће облике насиља и мржње према Србима.
Један од најжешћих заговорника усташтва и доказани мрзитељ Србије и Срба, Марко Перковић Томпсон, већ више од две деценије миљеник је и владајућих гарнитура у Републици Хрватској.
Готово да не постоји ниједна прослава „националног“ карактера, а која обично подразумева и величање убијања, клања и етничког чишћења Срба и свега што је српско, а да на њој главни кловн за забаву и буђење најцрњих националистичких побуда широких народних маса није управо Марко Перковић Топсон.
Без имало уздржавања, може се рећи да се Марко Перковић Томпсон и усташка реторика коју заговара у својим „великих хитовима“, извесни стожер хрватског националног бића. Други стожер, није да имају.
Но, овај спектакуларни кловн на навијање, који већ две и по деценије понавља једно те исто „Србе на врбе!“ и „Стићи ће вас наша рука и у Србији“, оно о чему пева у својим хитовима, заиста је и доживео.
„Ослобађао“ је „лијепу њихову“ од Срба и добро зна како се то ради. И те како.
Наиме, Марко Перковић Томпсон, како су преносили хрватски медији, био је и активни учесник акције „Олуја“ и, како се наводи, међу првима који су ушли у „тек ослобођени Книн“.
Ипак, у свој силини националнога заноса и најбољима понешто промакне. У Томпсоновом случају не тако мало.
https://youtu.be/U2dS3XKJOqU
Једна од многима омиљених песама овог истакнутог хрватског домобранитеља јесте и чувена: „Аница Книнска краљица“.
Стихови ове песме, а да не знамо ко их је спевао, могли би можда бити чудни, или чак и за проучавање. Апропо тога, Томпсонови концерти, годинама су били забрањивани у Холандији, Луцерну, као и великом броју немачких градова, где је више пута окарактерисан као „фашистички певач“.
„Због Анице и бокала вина,
запалит ћу Крајину до Книна
Запалит ћу два, три српска штаба,
да ја нисам долазио џаба.“
Овако у свом препознатљивом маниру пева Томпсон у својој „Книнској краљици“. Наизглед, „ништа чудно“.
Ипак, чини се као да му је нешто промакло.
Ако сте барем једном у животу чули песму „Сини јарко Сунце са Косова“, одмах ћете приметити да је мелодија ове песме и Томпсонове „Книнске краљице“ готово идентична.
Уколико занемаримо текст песме „Сини јарко Сунце са Косова“ који је написан 1999. године, али који се за две деценије толико одомаћио у нашем народу да се ова песма данас сматра изворном, спорна мелодија на коју је Томпсон спевао своју „Книнску краљицу“ јако је стара и претпоставља се да потиче са Косова и Метохије.
Временом је на просторима на којима су живели и живе Срби на ову мелодију настало више песама, чак и партизанских, које су се одомаћиле као народне. Једна од њих је и песма „Сини јарко Сунце са Косова“.
Поигра се живот, па на стару косовску мелодију настане и крвава „Книнска краљица“.
Јел праведно или није, од живота, најбоље просудите сами…
