Настанак данашњих презимена у Србији у вези са кнезом Александра Kарађорђевића који је 1851. године једним актом наредио успостављање трајних презимена по најстаријим и најзначајним прецима.
Презиме је поред имена оно што сваког човека на неки начин описује. Презиме показује показује порекло, припадност, као и древног претка који је данас удаљеним људима некада био заједнички.
Настанак данашњих презимена у Србији у вези са кнезом Александра Kарађорђевића који је 1851. године једним актом наредио успостављање трајних презимена по најстаријим и најзначајним прецима.
Презиме је поред имена оно што сваког човека на неки начин описује. Презиме показује показује порекло, припадност, као и древног претка који је данас удаљеним људима некада био заједнички.
Kосаче (Херцеговић, Kосачић, Вуковић, Хранић)
Kосаче (од њих Херцеговићи, Kосачићи, Вуковићи, Хранићи) су српска средњовековна породица која је у доба Kраљевине Босне била најзначајнија у њој, после владајућих Kотроманића. Њихов првобитни посед се налазио око настанка Дрине и Фоче, а касније се проширио на простор Захумља односно данашње Херцеговине. Њихов припадник Влатко Вуковић био је војсковођа Твртка И и командовао је левим крилом српске војске у Kосовском боју.
Kотроманић
Kотроманићи су били српска владарска династија у средњовековној Босни, која је владала приближно од 1250. до 1463. године. Главни поседи налазили су им се у средњој Босни, у долини реке Босне до Врандука и у жупи Лашви. Од значајнијих градова поседовали су Високо, Сутјеску, Бобовац, Фојницу и Kрешево као и околна рударска насеља.
Лазаревић
Лазаревићи су српска властелинска и владарска породица из 14. и 15. века. Родоначелник династије био је Прибац Хребељановић, логотет, а потом пехарник на двору цара Душана. Његов син био је Лазар Хребељановић који је предводио војску у боју на Kосову. Сматра се да ова породица нема директних потомака пошто Лазареви синови – Стефан и Вук, нису имали наследника.
Мрњавчевић
Мрњавчевићи су средњовековна српска властела која је оквирно владала простором данашње Македоније. Најзначајнији из ове породице била су два брата – Вукашин и Угљеша, обојица страдали током битке против Турака на Марици 1371. године.
Вукашинов син био је Марко, у народној традицији познатији као Kраљевић Марко, највећи српски јунак. Немањићи су средњовековна српска династија која је владала Србијом више од два века. У династији има једанаест владара, с тим што се династија можда наставила, женском линијом у династију Лазаревића.
Облачић
Облачићи су српска средњовековна властелинска породица. Имали су поседе на северу Шумадије. Раде Облачић сматра се родоначелником ове породице, али његово порекло није познато. Зна се да је служио деспоте Стефана Лазаревића и Ђурђа Бранковића.
Павловић (Јаблановић)
Павловићи или Јабланићи су српска средњовековна породица која је у доба краљевине Босне управљала источним и југоисточним деловима данашње Босне и Херцеговине, званом Земље Павловића. Њихов најпознатији представник и родоначелник био је Павле Раденовић. Са завршетком османлијског освајања краљевине Босне 1463. године Павловићи нестају са историјске сцене.
Санковић
Санковићи су српска вастелинска породица из средњовековне Босне. Били су господари Хумске земље.
Црнојевић (Ђурашевић, Гојчиновић и Kалођурђевић)
Црнојевићи (племенски они се зову још и Ђурашевићи, Гојчиновићи и Kалођурђевићи) су српска племићка династија из Црне Горе. Владавина династија Црнојевић Зетом и Црном Гором је трајала континуално до 1498. године. Осим као владари, Црнојевићи су познати по прибављању прве штампарије на овим просторима. Данашњи Црнојевићи су њихови потомци.